Istom presudom na osnovu člana 140. stav 1. i stav 2. tačka 9, člana 141. stav 1. i člana 142. Zakona o prekršajima i na osnovu člana 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, okrivljeni AA obavezan je na plaćanje troškova u prekršajnom postupku u iznosu od 1.000,00 dinara pod pretnjom prinudne naplate, kao i da o izvršenoj uplati obavesti Prekršajni sud u Raški.

Protiv navedene pravnosnažne presude, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ptz 688/19 od 04.12.2019. godine zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pravnosnažnu presudu i oslobodi odgovornosti okrivljenog AA da je izvršio prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i da odredi da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret prvostepenog prekršajnog suda.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. ZPR, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, kao i da je nakon pravnosnažnog okončanja ovog krivičnog postupka nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Članom 6. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a stavom 2. istog člana da ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.

Iz izreke prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja prekršaja iz člana 332a stav 1. tačka 4. u vezi člana 43. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zato što je dana 14.11.2017. godine u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci te presude, upravljao putničkim vozilom brzinom od 75km/h, što je za 25km/h veća brzina od dozvoljene brzine kretanja vozila prema postavljenom saobraćajnom znaku do 50km/h.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09 ... 96/15, 9/16 – odluka Ustavnog suda) u članu 332. stav 1. tačka 8. propisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od 6.000,00 do 20.000,00 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupa suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona – člana 43. stav 1, člana 45. stav 1. tač. 1, 2. i 3, koje se u naselju kreće brzinom koja je od 21 kilometar na čas do 50 kilometara na čas veća od dozvoljene.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 24/18 od 26.03.2018. godine) u članu 150. stav 3. propisano je da se u tački 8) člana 332. stav 1. reči „od 21kilometar na čas“ zamenjuju rečima „za više od 30 kilometar na čas“. Navedeni zakon stupio je na snagu 03.04.2018. godine.

Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenim u „Službenom glasniku RS“, broj 41/18 od 31.05.2018. godine koji je stupio na snagu 01.06.2018. godine u članu 7. navedeno je „u članu 332a stav 1. tačka 4. br “44“ zamenjuje se brojem „43“ iz čega proizilazi da je ovom izmenom i dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima zakonodavac ponovo sankcionisao prekoračenje brzine u naselju od 20 do 30 kilometara na čas od dozvoljene brzine, odnosno sankcionisao je postupanje suprotno članu 43. ovog zakona.

Iz napred navedenih odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i njegovih izmena proizilazi da je u periodu od 03.04.2018. godine od 01.06.2018. godine (u kom periodu je vođen ovaj prekršajni postupak – od 15.11.2017. do 09.09.2019. godine) radnja koja se okrivljenom AA u ovom prekršajnom postupku stavlja na teret – da je u naselju upravljao brzinom većom od dozvoljene za 25 kilometara na čas, nije bila prekršaj, jer je prekršaj za prekoračenje brzine u naseljenom mestu u rasponu od 20 do 30 kilometara na čas, u tom periodu važenja Zakona (od 03.04.2018. do 01.06.2018. godine) bio dekriminalizovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je primenjujući zakon koji je važio u vreme izvršenja prekršaja (Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima „Službeni glasnik RS“, 41/09 ... 95/16, 96/16 – odluka Ustavnog suda) a ne Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 24/18 od 26.03.2018. godine) koji je važio u toku trajanja ovog prekršajnog postupka u periodu od 03.04.2018. godine do 01.06.2018. godine, povredio odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima i učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, je na okrivljenog nije primenio najblaži zakon, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Kako je u toku trajanja ovog prekršajnog postupka, koji je okončan donošenjem pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo Republički javni tužilac, radnja prekršaja okrivljenog AA bila dekriminalizovana, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijanu presudu i okrivljenog AA oslobodio od odgovornosti da je izvršio prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4. u vezi člana 43. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je nakon donošenja pobijane presude, nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, za prekršaj za koji je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen odgovornim (radnja prekršaja učinjena je 14.11.2017. godine, pa shodno članu 84. stav 1. i stav 7. ZP apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka nastupila je 14.11.2019. godine), ali kako je po okrivljneog povoljnije da bude oslobođen odgovornosti za učinjeni prekršaj, nego da se prekršajni postupak obustavi zbog nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, doneta je odluka kao u izreci.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA oslobođen od odgovornosti za prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4. u vezi člana 43. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda a na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi sa članom 250. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                           Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić