Protiv navedenih pravnosnažnih odluka zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo Republički javni tužilac označavajući u zahtevu povrede zakona iz člana 264. stav 2. tač. 3) i 4) u vezi člana 234. stav 1. tačka 3) u vezi člana 236. stav 2. Zakona o prekršajima i člana 265. stav 1. tačka 5) Zakona o prekršajima, ali se iz sadržine obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti izjavljen zbog povreda zakona iz člana 265. tačka 5) Zakona o prekršajima u vezi člana 338. stav 1. tačka 5) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev kao osnovan i utvrdi da je pobijanim odlukama povređen zakon.

Vrhovni kasacioni sud je nakon što je o sednici veća obavestio Republičkog javnog tužioca u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Naime, Vrhovni kasacioni sud najpre utvrđuje da iz spisa predmeta proizilazi da je pobijanim odlukama usvojen sporazum o priznanju prekršaja zaključen između ovlašćenog službenog lica i okrivljenog M.G. zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa je ovaj okrivljeni oglašen odgovornim da je kritičnom prilikom upravljao putničkim motornim vozilom u naselju i kretao se brzinom od 85 km/h na delu puta gde je brzina ograničena na 50 km/h, a čime je učinio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8) ZOBS, za koji je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 6.000,00 dinara i za koji su mu izrečena četiri kaznena poena.

Odredbom člana 43. stav 1. ZOBS je propisano da na putu u naselju vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 km/h, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.

Odredbom člana 332. stav 1. tačka 8) ZOBS je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 6.000,00 do 20.000,00 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbi člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3), koji se u naselju kreće brzinom koja je od 21 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene.

Odredbom člana 335. stav 1. tačka 9) ZOBS je propisano da za povrede odredbi člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) izriču se kumulativno i četiri kaznena poena vozaču koji se kreće u naselju brzinom koja je od 21 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene.

Odredbom člana 338. stav 1. tačka 5) ZOBS je propisano da zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom se izriče kumulativno vozaču za povrede odredbi člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) u trajanju od najmanje od 30 dana ukoliko se u naselju kreće brzinom koja je 21 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene.

Odredbom člana 265. tačka 5) Zakona o prekršajima je propisano da povreda materijalnog prekršajnog prava postoji ako sud nije primenio ili je pogrešno primenio odredbe kojima se određuje da li je odlukom o kazni, zaštitnoj meri, drugoj prekršajnoj sankciji ili oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a kako je pobijanom presudom okrivljeni oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8) ZOBS jer se kritičnom prilikom putničkim vozilom u naseljenom mestu gde je brzina ograničena na 50 km/h kretao brzinom od 85 km/h, dakle postupao suprotno odredbi člana 43. stav 1. ZOBS, to je pored novčane kazne i izrečenih kaznenih poena okrivljenom u smislu člana 338. stav 1. tačka 5) ZOBS morala biti izrečena kumulativno i mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje 30 dana, a koja mera pobijanom presudom okrivljenom nije izrečena.

Na taj način, a imajući pritom u vidu da sporazum o priznanju prekršaja mora da sadrži sporazum o svim propisanim prekršajnim sankcijama, te da je u konkretnom slučaju pobijana presuda doneta na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma, sud je pobijanom presudom prilikom izricanja prekršajnih sankcija prekoračio ovlašćenje koje ima po zakonu, odnosno povredio je odredbu člana 338. stav 1. tačka 5) ZOBS i time učinio povredu zakona iz člana 265. tačka 5) Zakona o prekršajima. Ovo s toga jer je na osnovu sporazuma, koji nije sadržao sve prekršajne sankcije za predmetni prekršaj, okrivljenog pobijanom presudom oglasio krivim i izrekao mu novčanu kaznu i kaznene poene, potpuno zanemarujući odredbu člana 338. stav 1. tačka 5) ZOBS, koja zbog povrede nevedene odredbe tog Zakona, za koju je pobijanom presudom okrivljeni oglašen krivim, kumulativno propisuje i izricanje mere zabrane upravljanja motornim vozilom.

Prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ovaj sud je utvrdio povredu zakona samo u odnosu na presudu Prekršajnog suda u Beogradu Pr 153673/14 od 25.03.2015. godine, s obzirom na to da se u prekršajnom postupku ovaj vanredni pravni lek može podneti samo protiv pravnosnažne presude, a pritom imajući u vidu i činjenicu da je ista doneta na osnovu rešenja o usvajnju sporazuma o priznanju prekršaja Prekršajnog suda u Beogradu Pr 153673/14 od 26.02.2015. godine koje je na taj način postalo sastavni deo pobijane presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 288. stav 1. Zakona o prekršajima doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                           Bata Cvetković,s.r.