Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ 667/21 od 06.10.2021. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. i stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2, člana 110, člana 168. stav 2, člana 184. stav 2. tačka 2, člana 185. stav 1. i člana 272. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Na sednici veća, o kojoj je, u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavešten Republički javni tužilac, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su prekršajni sudovi učinili bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. Zakona o prekršajima i člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima u vezi člana 110, člana 168. stav 2, člana 184. stav 2. tačka 2, člana 185. stav 1. i člana 272. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.

Bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. Zakona o prekršajima je učinjena time što su pobijane presude donete od strane sudova koji zbog stvarne nenadležnosti nisu mogli suditi u ovoj pravnoj stvari, već su u konkretnoj situaciji imali zakonski osnov da se oglase nenadležnim i spise predmeta dostave nadležnom organu u smislu člana 110. stav 1. Zakona o prekršajima ili donesu odluku u obustavi prekršajnog postupka u smislu člana 248. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Sektor za inspekcije poslove, Ministarstva zdravlja, Odeljenje za sanitarnu inspekciju, Grupa za sanitarni nadzor Zaječar, prvostepenom Prekršajnom sudu u Zaječaru, Odeljenje u Boru, podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka br. 915-530-53-215/2020-10 od 30.11.2020. godine, koji je u Prekršajnom sudu u Zaječaru primljen 11.12.2020. godine, u kome je navedeno da je 30.10.2020. godine komunalni inspektor Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske uprave Boru u postupku vanredne inspekcijske kontrole sprovođenja mera prevencije protiv oboljenja Covid 19 u poslovnom objektu „...“ u ... utvrdio i zapisnički konstatovao da je zatekao lice kao potrošača AA iz ..., bez zaštitne maske koja pokriva usta, nos i bradu, dakle koji nije sprovodio mere iz člana 9a stav 1. Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Covid 19 („Službeni glasnik RS“, br. 66/20... 138/20) i da je tako učinio prekršaj iz člana 85. stav 1. tačka 10. u vezi sa stavom 1. i 3, člana 46a Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Prekršajni sud u Zaječaru je postupajući po podnetom zahtevu, doneo rešenje 4-Pr 3719/20 od 25.12.2020. godine, kojim je pokrenuo prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog člana 85. stav 1. tačka 10. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 15/16 u vezi člana 85. stav 1. i 3. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 15/16.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Službeni glasnik RS“, broj 136/20) koji je stupio na snagu danom objavljivanja i to 13.11.2020. godine, izvršena je dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, između ostalog i odredba člana 46a i člana 85a, koji blaže i povoljnije za okrivljenog sankcioniše predmetni prekršaj, a koji je opšte sankcionisan odredbom ranije važećeg člana 85. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, za koji je bila propisana prekršajna sankcija i to novčana kazna u iznosu od 50.000,00 do 150.000,00 dinara, dok je izmenama zakona u odredbi člana 85a stav 5. propisana kao sankcija fizičkom licu fiksna novčana kazna u iznosu od 5.000,00 dinara, iz čega proizilazi da se za taj prekršaj po izmenjenom zakonu izdaje prekršajni nalog.

Članom 6. stav 2. Zakona o prekršajima, propisano je da se, ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje propis koji je najblaži za učinioca.

Članom 110. stav 1. Zakona o prekršajima, predviđeno je da je sud dužan da po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost, kao i na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i da će se čim primeti da nije nadležan rešenjem oglasiti nenadležnim i bez odlaganja dostaviti predmet nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu.

Članom 168. Zakona o prekršajima, propisano je, da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, a stavom 2. istog člana da se za prekršaj iz stava 1. tog člana ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Članom 184. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da će sud kad utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka zahtev za pokretanje postupka odbaciti rešenjem, a stavom 2. tačka 2. istog člana, da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka kad sud nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka.

Članom 248. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak završava rešenjem o obustavi kad sud utvrdi da nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi da je Prekršajni sud u Zaječaru, Odeljenje u Boru doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka protiv okrivljenog AA tek 25.12.2020. godine, dakle više od 40 dana nakon stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je obavljen u „Službeni glasnik RS“, broj 136/20 od 13.11.2020. godine, koji je stupio na snagu danom objavljivanja i koji je povoljniji po okrivljenog, jer za prekršaj koji je okrivljenom stavljen na teret propisuje samo novčanu kaznu u fiksnom iznosu i za koji prekršaj se izdaje prekršajni nalog, prvostepeni sud je donošenjem rešenja o pokretanju prekršajnog postupka vodio prekršajni postupak za prekršaj za čije vođenje nije bio stvarno nadležan, već je shodno odredbi člana 184. stav 1. i 2. tačka 2. Zakona o prekršajima, bio dužan da donese rešenje kojim se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odbacuje, jer nisu postojali uslovi za pokretanje prekršajnog postupka, a imajući u vidu odredbu člana 6. stav 2, člana 110. u vezi člana 168. Zakona o prekršajima, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Članom 171. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, propisano je da prekršajni nalog sadrži sledeće pouke i upozorenja: 1) da se lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ako prihvati odgovornost i u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga plati polovinu izrečene kazne u skladu sa članom 173. stav 1. ovog zakona oslobađa plaćanja druge polovine izrečene novčane kazne.

Prvostepeni sud je, postupajući suprotno navedenim zakonskim odredbama, kako se to osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje, povredio i pravo okrivljenog na odbranu iz člana 91. stav 1. u vezi odredbe člana 171. i člana 173. Zakona o prekršajima, na štetu okrivljenog AA, budući da je primenom instituta prekršajnog naloga, okrivljeni mogao koristiti pogodnost oslobađanja plaćanja druge polovine izrečene kazne ukoliko prihvati odgovornost za prekršaj i u roku od 8 dana plati polovinu izrečene kazne, a u skladu sa članom 173. stav 1. Zakona o prekršajima.

Kako drugostepeni prekršajni sud nije otklonio povrede zakona koji je učinio prvostepeni sud i to po službenoj dužnosti u smislu člana 272. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima i drugostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. Zakona o prekršajima, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan, pa je ukinuo pobijane pravnosnažne presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku postupilo po primedbama iznetim u ovoj presudi i nakon toga donela zakonita i pravilna odluka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                            Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić