.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz Pr 39/2018
05.12.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Maje Kovačević Tomić i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u prekršajnom predmetu okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 10. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Mirjane Mihajlović, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Prekršajnog apelacionog suda 4Prž 12331/18 od 06.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 05.12.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Mirjane Mihajlović, podnet protiv pravnosnažnog rešenja Prekršajnog apelacionog suda 4Prž 12331/18 od 06.09.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prekršajnog apelacionog suda 4Prž 12331/18 od 06.09.2018. godine, odbačena je kao neblagovremena žalba branioca okrivljenog AA izjavljena preko advokata Mirjane Mihajlović, protiv rešenja Prekršajnog suda u Valjevu – Odeljenje suda u Ljigu IV-18 Pr 9770/15 od 30.03.2018. godine.
Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja, branilac okrivljenog AA adv. Mirjana Mihajlović podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijano rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 285. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je povređen zakon ili drugi propis o prekršaju ili primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšte prihvaćenim pravilom međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, a stavom 2. istog člana je određeno da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.
Dakle, iz citirane odredbe jasno proizilazi da ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih odluka donetih u prekršajnom postupku pripada isključivo Republičkom javnom tužiocu, a takvo ovlašćenje ni jednom zakonskom odredbom nije dato drugim procesnim subjektima.
Imajući u vidu da u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, adv. Mirjana Mihajlović, koja po zakonu na to nije ovlašćena, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, jer je podnet od strane neovlašćenog lica.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je a na osnovu člana 285. i člana 286. stav 1. Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
