Istom presudom na osnovu člana 40. Zakona o prekršajima okrivljeni su obavezani da izrečene novčane kazne uplate u budžet Republike Srbije u roku od 15 dana od dana uručenja presude, a da ukoliko u ovom roku pravno lice ne uplati izrečenu novčanu kaznu ista će se na osnovu člana 314. stav 5. Zakona o prekršajima naplatiti prinudnim putem, a ukoliko u ovom roku odgovorno lice ne uplati izrečenu novčanu kaznu, sud će posebnim rešenjem odlučiti o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne na osnovu člana 315. Zakona o prekršajima.

Navedenom presudom na osnovu člana 140. stav 1. i stav 2. tačka 9, člana 141. stav 1. i člana 142. Zakona o prekršajima u vezi sa članom 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, okrivljeni su obavezani da snose troškove prekršajnog postupka koje treba uplatiti u budžet Republike Srbije u paušalnom iznosu od po 3.000,00 dinara u istom roku kao i novčanu kaznu.

Navedena presuda postala je pravnosnažna danom donošenja, a izvršna protekom 15 dana od uručenja okrivljenom, obzirom da protiv te presude žalba nije dozvoljena.

Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva pod brojem PTZ 842/23 od 14.12.2023. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 234. stav 1. tačka 7. i člana 236. stav 1. tačka 2. i stav 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i spise predmeta vrati istom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Vrhovnog javnog tužioca, koji sednici veća nije prisustvovao, a na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 234. stav 1. tačka 7. i člana 236. stav 1. tačka 2. i stav 2. Zakona o prekršajima, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu ističe da sporazum o priznanju prekršaja nije zaključen u skladu sa odredbom člana 234. stav 1. tačka 7. Zakona o prekršajima, jer ne sadrži potpise branioca okrivljenih, pa je pogrešno primenjena odredba člana 238. Zakona o prekršajima i usvojen navedeni sporazum, na koji način je povređeno pravo odbrane okrivljenih, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je Prekršajnom sudu u Novom Sadu podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka od strane MUP RS, PU Novi Sad –SPI SPI NA DP 1A REDA Novi Sad pod upisnim brojem 4-633-00377/22 od 07.02.2022. godine, protiv pravnog lica „AC Milenijum Plus“ d.o.o. Zemun, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinjen prekršaj iz člana 326. stav 1. tačka 60. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i AA zbog postojanja osnovane sumnje da je učinjen prekršaj iz člana 326. stav 1. tačka 60. u vezi stava 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Sporazumi o priznanju prekršaja pod brojevima SPP 4-633-00377/22 od 14.09.2023. godine, koji su okrivljenima navedenim zahtevom stavljeni na teret, zasnovani su na potpunoj saglasnosti ovlašćenog službenog lica policijskog službenika Ane Rakonjac, AA kao predstavnika okrivljenog pravnog lica „AC Milenijum Plus“ d.o.o. Zemun i okrivljenog AA i u navedenim sporazumima su se stranke odrekle prava na žalbu protiv odluke suda kojom bi u potpunosti bio prihvaćen ovakav sporazum.

Iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog pravnog lica „AC Milenijum Plus“ d.o.o. Zemun i okrivljenog AA, advokat Dušan Mrdaković nakon postizanja sporazuma o priznanju prekršaja, navedene sporazume, zajedno sa punomoćjem dostavio Prekršajnom sudu u Novom Sadu dana 21.09.2023. godine.

Članom 93. stav 3. Zakona o prekršajima, između ostalog predviđeno je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Članom 233. Zakona o prekršajima, stavom prvim, propisano je da kada se prekršajni postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, ovlašćeni podnosilac zahteva, usmeno ili pisano, može predložiti okrivljenom ili njegovom braniocu zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja (u daljem tekstu: sporazum o priznanju), odnosno okrivljeni ili njegov branilac može ovlašćenom podnosiocu zahteva predložiti zaključenje takvog sporazuma, a stavom dva istog člana propisano je da kada se uputi predlog iz stava 1. ovog člana, stranke ili branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja prekršaja koji se okrivljenom stavljaju na teret.

Članom 234. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da sporazum o priznanju treba da sadrži opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret; priznanje okrivljenog da je učinio prekršaj; sporazum o o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama; izjavu ovlašćenog podnosioca o odustajanju od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju; sporazum o troškovima prekršajnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene prekršajem, o povraćaju predmeta prekršaja i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet; izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju i potpis stranaka i branioca.

Članom 236. Zakona o prekršajima, stav četvrti, propisano je da se odluka suda o sporazumu o priznanju dostavlja ovlašćenom podnosiocu zahteva i okrivljenom, odnosno braniocu ako ga ima.

Po nalaženju Vrhovnog suda, a imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, sporazum o priznanju prekršaja shodno odredbi člana 234. stav 1. tačka 7. Zakona o prekršajima mora da sadrži potpis branioca okrivljenog u situaciji kada je okrivljeni u ovoj fazi postupka, tj. pred ovlašćenim podnosiocima zahteva angažovao branioca koji je učestvovao u postupku sporazumevanja shodno članu 233. Zakona o prekršajima, ali ne mora da sadrži potpis branioca u situaciji kada okrivljeni nema branioca tokom postupka sklapanja sporazuma.

Kako u konkretnom slučaju, branilac okrivljenog pravnog lica i okrivljenog nije bio angažovan, a kako to proizilazi iz spisa predmeta, pa samim tim nije bio ni prisutan u postupku sklapanja sporazuma, koji je postignut na potpunoj saglasnosti ovlašćenog službenog lica – policijskog službenog i okrivljenog pravnog lica i okrivljenog, to je jasno da predmetni sporazum nije morao sadržati potpis branioca.

S obzirom na navedeno, kao neosnovani ocenjuju se navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva kojima se ukazuje da je sud učinio bitnu povredu odredba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 234. stav 1. tačka 7. i člana 236. stav 1. tačka 2. i stava 2. Zakona o prekršajima.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, Vrhovni sud je na osnovu člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima navedeni zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić