Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da prvostepeni prekršajni sud nije primenio odredbu člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima da okrivljenom omogući da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete, jer okrivljenom nije dostavio na izjašnjenje zapisnik o saslušanju svedoka - BB, policijskog službenika, a na ovom iskazu, kao i na nalazu i mišljenju veštaka, je doneo odluku da je okrivljeni odgovoran za prekršaj, obzirom da je odredio i održao ročište dana 22.01.2020. godine, na kome je izveden dokaz saslušanjem navedenog svedoka, na koji nije pozvao okrivljenog, niti je okrivljenom dostavio zapisnik o njegovom saslušanju, kako bi se okrivljeni mogao izjasniti na sve okolnosti koje ga terete, budući da je u svojoj pisanoj odbrani negirao izvršenje prekršaja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Prekršajni sud u Leskovcu saslušao svedoka BB, na zapisniku 8-Pr.br. 5262/19 od 22.01.2020. godine, kom saslušanju nije prisustvovao okrivljeni AA (niti postoji dokaz da mu je upućen poziv da prisustvuje saslušanju), da je dana 31.01.2020. godine upućen poziv okrivljenom AA da lično dođe u Prekršajni sud u Leskovcu, radi upoznavanja sa izjavom svedoka, koji nije uručen okrivljenom. Nakon toga, sud je doneo naredbu i odredio saobraćajno-tehničko veštačenje, koje je povereno sudskom veštaku Branislavu Petkoviću. Dana 26.08.2020. godine okrivljeni AA podneo je zahtev za razgledanje i prepisivanje spisa Pr.br.5262/19, nakon čega je angažovao i branioca, koji se podneskom od 28.08.2020. godine izjasnio na nalaz i mišljenje sudskog veštaka i u kom podnesku je, pored ostalog, navedeo i da je okrivljeni, izvršio uvid u spise predmeta i da je tom prilikom konstatovao grešku na skici lica. U toku postupka, okrivljeni se preko branioca izjašnjavao i na dopunski nalaz i mišljenje imenovanog sudskog veštaka, a podneskom od 04. 06. 2021. godine i na dostavljeni usaglašeni nalaz veštaka Branislava Petkovića i Staniše Petkovića od 12.05.2021. godine (u istom predmetu određeno je i drugo saobraćajno-tehičko veštačenje od strane veštaka Staniše Petrovića). Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je dana 26.01.2021. godine saslušan pred prekršajnim sudom i okrivljeni AA.

Odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se okrivljenom pre donošenja odluke mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koje mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim Zakonom.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenice da je okrivljeni u toku postupka bio upoznat sa iskazom svedoka BB od 22.01.2020. godine, obzirom da je nakon tog datuma izvršio uvid u spise predmeta, nakon čega je angažovao branioca, koji tu činjenicu i iznosi u podnesku od 28.08.2020. godine, te da je okrivljeni preko branioca aktivno učestvovao u postupku (izjašnjenja na nalaze i mišljenja sudskih veštaka) kao i da je sam okrivljeni saslušan dana 26.01.2021. godine, kom prilikom je mogao da se izjasni o iskazu imenovanog svedoka, na koji način okrivljeni nije lišen prava na davanje odbrane, niti je okrivljenom od strane suda uskraćena mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koje ga terete, to su po stavu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima.

Nalazeći da prvostepeni sud u svojoj odluci nije učinio povredu zakona iz člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao o navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 272. stav 1. Zakona o prekršajima.

Kako, u konkretnom slučaju, nije bilo razloga za ukidanje pobijanih presuda i ponovo vođenje prekršajnog postupka prema okrivljenom AA, a kod činjenice da je drugostepena presuda doneta pre nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja okrivljenog, to Vrhovni kasacioni sud, ni o ovom navodu zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca nije odlučivao.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić