Istom presudom okrivljenoj je za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima izrečeno 8 kaznenih poena i zaštitna mera zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 5 meseci, a što će se izvršiti po pravnosnažnosti presude od strane nadležnog organa. Okrivljena je obavezana da na ime troškova prekršajnog postupka isplati iznos od 2.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ako to ne učini navedeni novčani iznos će se naplatiti prinudnim putem.

Protiv navedene pravnosnažne presude Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br.12/23 od 02.02.2023. godine, zbog bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) i 4) u vezi člana 236. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine pravnosnažnu presudu Prekršajnog suda u Nišu 06Pr.br.11940/22 od 01.12.2022. godine i spise predmeta vrati tom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljene AA – advokatu Dušanu Mikiću, te je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Nišu na štetu okrivljene AA učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, obzirom da prekršajni sud prilikom donošenja pobijane pravnosnažne odluke nije primenio odredbu člana 236. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke u tom prekršajnom postupku. Pored toga, osnovano se podnetim zahtevom ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena i bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima, jer su potpuno nejasni razlozi koje je prekršajni sud dao u pobijanoj prekršajnoj presudi o odlučnoj činjenici da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 236. stav 1. Zakona o prekršajima za usvajanje od strane suda presudom oba sporazuma o priznanju prekršaja koje je okrivljena AA prethodno zaključila sa ovlašćenim službenim licem, a što je takođe uticalo na donošenje zakonite i pravilne presude.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena AA predmetne prekršaje, zbog kojih je oglašena odgovornom pobijanom pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Nišu 06Pr.br.11940/22 od 01.12.2022. godine, izvršila dana 29.11.2022. godine u 22,59 časova i 23,43 časa, te da je dana 29.11.2022. godine doneto rešenje o zadržavanju AA najduže 12 časova koje se ima računati od 23,43 časa, da je dana 30.11.2022. godine u 12,07 časova sačinjen prvi sporazum o priznanju prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 90b Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima između Verice Orlović, policijskog službenika i okrivljene AA, a istog dana 30.11.2022. godine u 12,10 časova sačinjen je i drugi sporazum o priznanju prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima između policijskog službenika Verice Orlović i okrivljene AA, kao i da je okrivljena AA saslušana u Prekršajnom sudu u Nišu dana 30.11.2022. godine sa početkom u 14,10 časova, a koje saslušanje je završeno u 14,30 časova. U svom iskazu datom na zapisniku sačinjenom pred sudijom Prekršajnog suda u Nišu pod brojem 6Pr.11940/22 okrivljena je osporila prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, osporavajući da je vozila pod dejstvom psihoaktivnih supstanci iz razloga što ne koristi nikakve psihoaktivne supstance, te navodeći da je tražila da joj se krv da na analizu, a što policijski službenici nisu prihvatili, ne zna iz kojih razloga, pa da iz tih razloga ne prihvata sporazum koji je zaključila sa PU Niš u vezi prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i da traži da sud u vezi tog prekršaja sprovede postupak i izvede dokaze. Dana 01.12.2022. godine doneta je presuda Prekršajnog suda u Nišu 06Pr.br.11940/22 od 01.12.2022. godine kojom su usvojena oba sporazuma o priznanju prekršaja zaključena dana 30.11.2022. godine između policijskog službenika Verice Orlović i okrivljene AA, te je okrivljena oglašena odgovornom za oba prekršaja i osuđena kako je to napred bliže navedeno.

Odredbom člana 236. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima propisano je da će sud presudom usvojiti sporazum o priznanju ako na osnovu sporazuma utvrdi da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekršaj, odnosno prekršaje koji su predmet zahteva i da je isključena mogućnost priznanja okrivljenog u zabludi.

Odredbom člana 236. stav 1. tačka 3) Zakona o prekršajima propisano je da će sud presudom usvojiti sporazum o priznanju ako na osnovu sporazuma utvrdi da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odriče prava na suđenje i ulaganje žalbe protiv presude suda donete na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma.

Odredbom člana 236. stav 2. Zakona o prekršajima propisano je da kada nije ispunjen jedan ili više uslova iz ovog člana, sud će doneti rešenje kojim se odbija sporazum o priznanju.

Imajući u vidu napred citirane odredbe člana 236. Zakona o prekršajima, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je 2 sata nakon zaključenja dva sporazuma o priznanju prekršaja koja su bliže opisana u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka podnetog od PU Niš - SPI Istok broj 4-325-04298/22 od 30.11.2022. godine, okrivljena AA na zapisniku sačinjenom prilikom njenog saslušanja pred sudijom Prekršajnog suda u Nišu decidno navela da osporava jedan od prekršaja za koji je prethodno sa ovlašćenim službenim licem zaključila sporazum o priznanju prekršaja i to prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, da ne prihvata zaključeni sporazum u vezi tog prekršaja i da je izričito tražila od suda da u vezi osporavanog prekršaja sprovede redovan prekršajni postupak i izvede dokaze za isti, to je stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Prekršajni sud u Nišu bio u obavezi da u konkretnom slučaju primeni napred citiranu odredbu člana 236. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima i da u odnosu na prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima donese odluku kojom se odbija sporazum o priznanju ovog prekršaja, a ne da uprkos zahtevu okrivljene donese pobijanu pravnosnažnu presudu kojom je usvojio oba zaključena sporazuma o priznanju navedenih prekršaja kao da je okrivljena priznala oba prekršaja i da su u odnosu na oba prekršaja ispunjeni svi propisani uslovi iz člana 236. stav 1. Zakona o prekršajima.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da u odnosu na prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nisu ispunjeni uslovi iz člana 236. stav 1. tačka 1) i 3) Zakona o prekršajima da sud presudom usvoji sporazum o priznanju ovog prekršaja i to uslov da je okrivljena svesno priznala prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i da je u konkretnom slučaju isključena mogućnost priznanja okrivljene u zabludi, kao i uslov da je okrivljena u potpunosti razumela da se sporazumom o priznanju ovog prekršaja odriče prava na suđenje i ulaganje žalbe protiv presude suda donete na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma, a što je sud mogao zaključiti imajući u vidu iskaz okrivljene AA koji je ona dala svega 2 sata nakon zaključenja navedenog sporazuma, a u kojem je decidno i jasno navela da osporava prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te da ne prihvata prethodno zaključeni sporazum sa ovlašćenim službenim licem u vezi tog prekršaja i da je izričito tražila od suda da u vezi osporavanog prekršaja sprovede redovan prekršajni postupak i izvede dokaze za isti, dakle okrivljena u konkretnom slučaju ne želi da se odrekne prava na suđenje za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Usled ovakvog nepravilnog postupanja suda i to neprimenjivanja u konkretnom slučaju odredbe člana 236. stav 2. Zakona o prekršajima, Prekršajni sud u Nišu je na štetu okrivljene učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, koja je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke u ovom prekršajnom postupku, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se podnetim zahtevom Republičkog javnog tužioca ukazuje da je Prekršajni sud u Nišu učinio i bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne presude. Ovo imajući u vidu da su potpuno nejasni razlozi koje je prekršajni sud dao u pobijanoj prekršajnoj presudi o odlučnoj činjenici da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 236. stav 1. Zakona o prekršajima za usvajanje od strane suda presudom oba sporazuma o priznanju prekršaja koje je okrivljena AA prethodno zaključila sa ovlašćenim službenim licem. Naime, sud u obrazloženju presude, interpretirajući iskaz okrivljene AA dat na zapisniku o njenom saslušanju pred sudijom Prekršajnog suda u Nišu, između ostalog navodi da je okrivljena izjavila da osporava prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i da ne prihvata sporazum koji je zaključila sa PU Niš u vezi tog prekršaja, te da traži da sud u vezi tog prekršaja sprovede postupak i izvede dokaze, da bi dalje u obrazloženju presude sud citirao odredbe člana 236. stav 1. ZKP kojima su pod tačkama od 1) do 4) predviđeni zakonski uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi sud presudom usvojio sporazum o priznanju prekršaja, te na kraju presude sud samo konstatuje da je uvidom u sporazume o priznanju prekršaja koje je okrivljena zaključila sa ovlašćenim službenim licem Vericom Orlović našao da su sporazumi zaključeni u skladu sa odredbom člana 236. Zakona o prekršajima i da nije bilo osnova da se odbije sporazum koji je zaključen za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa da je sud iz tog razloga presudom usvojio u celosti navedene sporazume. Pri ovome, sud u obrazloženju presude uopšte ne navodi na osnovu čega zaključuje da je u konkretnom slučaju ispunjen svaki od 4 kumulativno propisana zakonska uslova u tačkama 1) do 4) stava 1. člana 236. Zakona o prekršajima, a posebno ne navodi na koji način je zaključio da je okrivljena svesno priznala oba prekršaja i to kako prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tako i prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 90b Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i da je u konkretnom slučaju isključena mogućnost priznanja okrivljene u zabludi, kao i da je okrivljena u potpunosti razumela da se sporazumima o priznanju ovih prekršaja odriče prava na suđenje i ulaganje žalbe protiv presude suda donete na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma i da je sa time saglasna, imajući u vidu da je okrivljena u svom iskazu, koji je dala pred sudom svega 2 sata nakon zaključenja oba sporazuma o priznanju predmetnih prekršaja, a koji iskaz je sud interpretirao u pobijanoj presudi, decidno navela da osporava prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je prethodno sa ovlašćenim službenim licem zaključila sporazum o priznanju prekršaja, te da ne prihvata zaključeni sporazum u vezi tog prekršaja i da je izričito tražila od suda da u vezi osporavanog prekršaja sprovede redovan prekršajni postupak i izvede dokaze za isti.

Sledstveno napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, te je ukinuo pobijanu pravnosnažnu presudu Prekršajnog suda u Nišu 06Pr.br.11940/22 od 01.12.2022. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povrede zakona na koje mu je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić