Na sednici veća o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima, jer je izreka pravnosnažne presude nejasna po pitanju samog prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret.

Naime, izrekom pravnosnažne presude okrivljeni AA je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima jer je „ u svojstvu vlasnika vozila registarskog broja ..., učinjen prekršaj zadokumentovan uređajima za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju, u ostavljenom roku od 8 dana nije na zahev policijskog službenika USP-a, PU za grad Beograd, neposredno ili u pisanoj formi dao potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme, iako mu je pisano obaveštenje o prekršaju dostavljeno dana 28.05.2020. godine ( protekom roka od 15 dana od dana ostavljanja obaveštenja ) u skladu sa članom 75. stav 5. i 6. ZOP-a.“

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima, jer je izreka pravnosnažne presude nejasna po pitanju samog prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret.

Odredbom člana 330. stav 1. tačka 23. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da će se propisanom kaznom kazniti za prekršaj vozač ili lice koje postupi suprotno odredbi člana 247. stav 1. i 2. istog zakona.

Članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da je vlasnik, odnosno korisnik vozila, obavezan da u roku od 8 dana da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme, a stavom 2. istog člana propisano je da fizičko lice, vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dati vozilo na upravljanje licu koje je pod dejstvom alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci, ili koje je u tolikoj meri umorno, bolesno ili u takvom psihofizičkom stanju da nije sposobno da bezbedno upravlja vozilom ili nema vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije.

Imajući u vidu navedeno, to je prvostepeni prekršajni sud bio u obavezi da u izreci svoje presude navede da li je okrivljeni postupio suprotno odredbi člana 247. stav 1. ili suprotno odredbi člana 247. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa kako to nije učinio, to je pobijanu presudu doneo uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima, jer je na taj način izreku učinio nerazumljivom.

Postupajući na ovaj način, prvostepeni prekršajni sud je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima, kako se Kzz Pr 42/2022 3 to osnovano ističe u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca. Istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka učinio je i drugostepeni prekršajni sud, koji je žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, sa obrazloženjem „ da je prvostepeni sud u obrazloženju ožalbene presude jasno naveo da je okrivljeni postupio protivno odredbi člana 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.“

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i Zakonika o krivičnom postupku zahtev za zaštitu zakonitosti bi trebalo uvažiti kao osnovan i predmet vratiti prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana je propisano da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te kako je okrivljeni AA oglašen odgovornim za prekršaj koji je učinjen dana 13.07.2019. godine, to je, shodno odredbi člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima, u konkretnom slučaju dana 13.07.2021. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, pa kako je usled ove okolnosti isključena svaka dalja procesna radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za predmetni prekršaj, to je ukidanje pobijanih presuda bespredmetno, te se po pravilnoj primeni prava prekršajni postupak mora obustaviti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr.br.41443/20 od 14.05.2021. godine i Prekršajnog Apelacionog suda Prž.br. 6442/22 od 05.04.2022. godine tako što je, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja.

S obzirom na ovako donetu odluku Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima, odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Za predsednika veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić