.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz Pr 5/2017
06.02.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Veska Krstajića i Maje Kovačević-Tomić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u prekršajnom postupku okr. AA, zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Leskovcu 8-Pr.br.7114/16 od 10.11.2016. godine i Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Nišu II 205 Prž.23939/16 od 14.12.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 06.02.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Leskovcu 8-Pr.br.7114/16 od 10.11.2016. godine i Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Nišu II 205 Prž.23939/16 od 14.12.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prekršajnog suda u Leskovcu 8-Pr.br.7114/16 od 10.11.2016. godine okr. AA oglašen je odgovornim zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude u korist budžeta Republike Srbije i obavezan je na plaćanje troškova prekršajnog postupka u iznosu od 1.200,00 dinara, u istom roku pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Nišu, presudom II 205 Prž.23939/16 od 14.12.2016. godine odbio je kao neosnovanu žalbu okr. AA i presudu Prekršajnog suda u Leskovcu 8-Pr.br.7114/16 od 10.11.2016. godine, potvrdio.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda okr. AA podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog „neutvrđenog činjeničnog stanja da je remetio javni red i mir“ kritičnom prilikom na način opisan u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti okr. AA, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 285. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ broj 65 od 25.07.2013. godine), propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude podnosi Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.
Dakle, iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti pripada isključivo Republičkom javnom tužiocu, a ne i okrivljenom, koji samo ima mogućnost da nadležnom javnom tužiocu podnese inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, na osnovu koje nadležni javni tužilac odlučuje da li ima mesta podnošenju ovog vanrednog pravnog leka.
Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnet od strane okrivljenog, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 285. stav 2. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
