Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 46/22 od 09.02.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude, tako što će prema okrivljenom AA na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima obustaviti prekršajni postupak za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 28) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: ZOBS na putevima) i odlučiti da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Na sednici veća o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima jer je prilikom donošenja presude prvostepeni sud povredio pravo na odbranu okrivljenog, koju povredu nije otklonio ni drugostepeni sud, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonitih i pravilnih presuda.

Osim toga, osnovano Republički javni tužilac u zahtevu navodi da je u odnosu na prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 28) ZOBS na putevima, za koji je okrivljeni AA oglašen odgovornim, a koji je učinjen 23.01.2020. godine, u smislu člana 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima, istekom dana 23.01.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Iz spisa predmeta proizlazi da je po izdatom prekršajnom nalogu PU Kragujevac 191210074134 od 23.01.2020. godine, okrivljeni AA Prekršajnom sudu u Kragujevcu dana 30.01.2020. godine podneo zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu.

Okrivljeni AA je u prisustvu branioca saslušan po zamolnici Prekršajnog suda u Kragujevcu pred Prekršajnim sudom u Bečeju, Odeljenje u Temerinu na zaspisniku o saslušanju okrivljenog Pr Pom 161/20 od 12.10.2020. godine, kada je izneo odbranu u kojoj je negirao odgovornost za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 28) ZOBS na putevima, koji mu se stavlja na teret i u prilog navoda svoje odbrane predložio saslušanje svedoka BB i policijskog službenika koji je vršio kontrolu saobraćaja, kao i svoje eventualno suočenje sa njim. Osim toga, okrivljeni je kao dokaz priložio fotografije sa lica mesta, za koje je naveo da su sačinjene kritičnom prilikom.

Prvostepeni sud je u dokaznom postupku saslušao svedoka VV, policijskog službenika PI ... dana 01.03.2021. godine i svedoka GG, policijskog službenika PS ... dana 24.11.2021. godine. Navedeni svedoci su tokom saslušanja pred sudom izneli obaveštenja o prekršaju i okrivljenom kao učiniocu, potvrđujući navode prekršajnog naloga, s tim da je svedok BB, koji navodi da poznaje okrivljenog, nakon predočavanja fotografija koje je okrivljeni dostavio sudu, izjavio da je okrivljeni mogao da ih sačini i nekom drugom prilikom i tvrdi da ih nije sačinio kritičnom prilikom jer okrivljenom ne bi izdali prekršajni nalog da je njegovo teretno vozilo bilo parkirano na način prikazan na tim fotografijama.

Prema stanju u spisima predmeta, prvostepeni sud je nakon saslušanja svedoka BB i GG, a bez upoznavnja okrivljenog sa njihovim iskazima, dana 29.11.2021. godine doneo pobijanu presudu Pr 1019/20, kojom je okrivljenog AA oglasio odgovornim za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 28) ZOBS na putevima i osudio na novčanu kaznu u iznosu od 5.000,00 dinara. U obrazloženju navedene presude, između ostalog, prvostepeni sud navodi da je cenio odbranu okrivljenog ali da istu nije prihvatio nalazeći da je sračunato data radi izbegavanja odgovornosti, pa je u potpunosti prihvatio iskaze saslušanih svedoka BB i VV, dok je u pogledu fotografija koje je okrivljeni dostavio sudu ocenio da se na istima ne vidi ni datum ni vreme kada su sačinjene tako da ih nije prihvatio jer su mogle biti sačinjene i nekom drugom prilikom, a ne 23.01.2020. godine u 10.40 časova kada je okrivljenom izdat prekršajni nalog.

Branilac okrivljenog je, prema stanju u spisima, u žalbi izjavljenoj protiv navedene presude istakao da ni okrivljeni ni branilac nisu pozvani da prisustvuju saslušanjima svedoka i da odbrani nije omogućeno da se upozna sa njihovim iskazima, ukazujući da je na taj način okrivljenom povređeno pravo na odbranu, na koje žalbene navode drugostepeni sud, prilikom odbijanje žalbe kao neosnovane, nije dao razloge.

Odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se pre donošenja odluke, okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud nije upoznao okrivljenog AA sa iskazima svedoka BB i VV, koji ga terete, niti je njega i njegovog branioca na bilo kojim način pozvao da se upoznaju sa njihovim iskazima i o istima se izjasne, već je doneo presudu, koju potom drugostepeni sud nije ispitao u delu povrede prava na odbranu iz člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, u smislu člana 272. tog zakona.

Ne dajući okrivljenom AA mogućnost da se izjasni o dokazima koji ga terete, prvostepeni sud je donošenjem pobijane presude učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, koju povredu nije otklonio ni drugostepeni sud.

Iz iznetih razloga, nalazeći da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud nalazi da bi pobijane presude trebalo ukinuti i predmet vratiti na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Međutim, okrivljeni AA je prekršaj za koji je oglašen odgovornim učinio 23.01.2020. godine, pa je istekom dana 23.01.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, u smislu člana 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka računa se od dana učinjenog prekršaja, pa je kako je već navedeno, u konkretnom slučaju zastarelost nastupila istekom dana 23.01.2021. godine, na šta se u zahtevu Republičkog javnog tužioca takođe osnovano ukazuje, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustavio na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima.

Vrhovni kasacioni sud je, shodno navedenom, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                        Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić