Nakon što je postupio, u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, Vrhovni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ističe da je presudom Prekršajnog suda u Zaječaru 1 Pr 1952/24 od 08.10.2024. godine učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. i člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Članom 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim, a članom 256. stav 1. istog zakona propisano je da se pisano izrađena presuda dostavlja podnosiocu zahteva i okrivljenom po odredbama o dostavljanju tog zakona.

U skladu sa članom 259. stav 1. Zakona o prekršajima, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana od kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu okrivljenog i na taj način povredio pravo na odbranu okrivljenog.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da okrivljeni tokom prvostepenog prekršajnog postupka nije imao branioca da ga zastupa, da je prvostepeni prekršajni sud dana 08.10.2024. godine doneo presudu, koja je okrivljenom, prema povratnici u spisima, dostavljena dana 30.01.2025. godine, te da okrivljeni nije izjavio žalbu protiv prvostepene presude, već je u žalbenom roku, angažovao branioca - advokata Marka Markovića, koji je podneskom (poslat preporučenom pošiljkom 05.02.2025. godine), obavestio sud, da je angažovan za branioca okrivljenog, da dostavlja punomoćje za zastupanje u predmetnom prekršajnom postupku i da moli sud da mu dostavi presudu Pr 1952/24 od 08.10.2024. godine, radi izjavljivanja žalbe u korist okrivljenog.

Međutim, prvostepeni prekršajni sud, iako je na opisani način, obavešten da je okrivljeni angažovao branioca, istom nije dostavio prvostepenu presudu, već je braniocu okrivljenog od strane šefa pisarnice prvostepenog suda upućeno obaveštenje u kome je navedeno da je okrivljeni lično primio prvostepenu presudu, pa kako u momentu dostavljanja presude okrivljeni nije imao branioca, to nema osnova da se ista dostavlja braniocu.

Navedeni propust, odnosno nepostupanje prvostepenog prekršajnog suda da dostavi prvostepenu presudu braniocu, angažovanom u okviru žalbenog roka, koji ima uredno punomoćje i koji je blagovremeno od suda zatražio dostavljanje prvostepene presude, prilažući uredno izdato punomoćje za zastupanje, imalo je za posledicu da je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da, kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude prekršajnog suda, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, podnese žalbu u korist okrivljenog i ukaže na činjenice i dokaze koji su od značaja za donošenje zakonite odluke, odnosno povređeno je pravo okrivljenog na odbranu u žalbenom postupku. Po oceni Vrhovnog suda, na opisani način, učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. u vezi člana 259.stav 1.Zakona o prekršajima, a kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu Vrhovnog javnog tužioca.

Zbog učinjene povrede odredaba prekršajnog postupka, pobijanu presudu Prekršajnog suda u Zaječaru 1 Pr 1952/24 od 08.10.2024. godine bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, kako je to predloženo u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Međutim, kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana je propisano da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te kako je okrivljeni AA, prekršaj, koji mu je stavljen na teret, prema izreci prvostepene presude, učinio dana 07.05.2023. godine, shodno odredbi člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima, u konkretnom slučaju je, istekom dana 07.05.2025. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Kako je, usled ove okolnosti isključena svaka dalja procesna radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za predmetne prekršaje, to je ukidanje pobijane presude bespredmetno, te se po pravilnoj primeni prava, prekršajni postupak mora obustaviti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i preinačio pravnosnažnu presudu Prekršajnog suda u Zaječaru 1 Pr 1952/24 od 08.10.2024. godine, tako što je, na osnovu člana člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima odlučeno je da troškovi prekršajnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                              Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković