Presudom Prekršajnog Apelacionog suda 21Prž.br. 1506/22 od 25.08.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Prekršajnog suda u Smederevu, Odeljenje u Smederevskoj Palanci II-12 PR.br. 11830/21 od 14.12.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br. 828/22 od 09.12.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i pobijane presude preinači tako što će prema okrivljenom AA, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima obustaviti prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i odlučiti da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima, jer je izreka pravnosnažne presude nejasna po pitanju samog prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret.

Naime, izrekom pravnosnažne presude okrivljeni AA oglašen je odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima jer do 01.09.2022. godine, kao vlasnik vozila nije postupio po zahtevu policijskog službenika iznetom u pozivu koji je uredno primio dana 21.08.2020. godine i u predviđenom roku od 8 dana od dana prijema poziva nije dao potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporni način može utvrditi koje lice je upravljalo navedenim vozilom u određeno vreme i isti nije dostavio pisanu izjavu overenu od strane nadležnog organa kojom lice čije je podatke dao vlasnik vozila potvrđuje da je upravljao navedenim vozilom dana 03.03.2020. godine u vreme, mestu i na način bliže opredeljen u izreci.

Odredbom člana 330. stav 1. tačka 23. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da će se propisanom kaznom kazniti za prekršaj vozač ili lice koje postupi suprotno odredbi člana 247. stav 1. i 2. istog zakona.

Članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da je vlasnik, odnosno korisnik vozila, obavezan da u roku od 8 dana da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme, a stavom 2. istog člana propisano je da fizičko lice, vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dati vozilo na upravljanje licu koje je pod dejstvom alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci, ili koje je u tolikoj meri umorno, bolesno ili u takvom psihofizičkom stanju da nije sposobno da bezbedno upravlja vozilom ili nema vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije.

Imajući u vidu navedeno, to je prvostepeni prekršajni sud bio u obavezi da u izreci svoje presude navede da li je okrivljeni postupio suprotno odredbi člana 247. stav 1. ili suprotno odredbi člana 247. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa kako to nije učinio, to je pobijanu presudu doneo uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima, jer je na taj način izreku učinio nerazumljivom.

Postupajući na ovaj način, prvostepeni prekršajni sud je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima, kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca. Istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka učinio je i drugostepeni prekršajni sud, koji je žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, sa obrazloženjem „ da je prvostepeni sud na nesumnjiv način utvrdio da su se u radnjama okrivljenog stekla sva zakonska obeležja prekršaja koji mu se stavlja na teret, jer je isti postupio suprotno odredbi člana 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima...“

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i Zakonika o krivičnom postupku zahtev za zaštitu zakonitosti bi trebalo usvojiti kao osnovan i predmet vratiti prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana je propisano da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te kako je okrivljeni AA oglašen odgovornim za prekršaj učinjen dana 02.09.2020. godine, to je, shodno odredbi člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima, u konkretnom slučaju dana 02.09.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, pa kako je usled ove okolnosti isključena svaka dalja procesna radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za predmetni prekršaj, to je ukidanje pobijanih presuda bespredmetno, te se po pravilnoj primeni prava prekršajni postupak mora obustaviti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Smederevu, Odeljenje u Smederevskoj Palanci II-12 PR.br. 11830/21 od 14.12.2021. godine i Prekršajnog Apelacionog suda 21Prž.br. 1506/22 od 25.08.2022. godine tako što je, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima odlučeno je da troškovi prekršajnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednika veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić