Prekršajni apelacioni sud, presudom 11Prž.br.22274/14 od 14.11.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe, i to: žalbu branioca A.P., advokata iz B. izjavljenu u korist okrivljenog pravnog lica „Javnog preduzeća Z. S. B.“ sa sedištem u B., žalbu branioca S.B., advokata iz B. izjavljenu u korist okrivljenog odgovornog lica u pravnom licu V.S. iz B. i žalbu ovlašćenog predstavnika okrivljenog pravnog lica „Javnog preduzeća Z. S.“ Ž.V. i potvrdio presudu Prekršajnog suda u Beogradu 96 Pr.br.23866/13 od 26.09.2014. godine.

Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz.br.40/15 od 02.03.2015. godine, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. i stava 2. u vezi sa članom 85. stav 1. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine pravnosnažnu presudu Prekršajnog suda u Beogradu 96 Pr.br.23866/13 od 26.09.2014. godine i presudu Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 11 Prž.br.22274/14 od 14.11.2014. godine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/2013) (u daljem tekstu: ZPR) obavestio Republičkog javnog tužioca koji sednici nije prisustvovao, razmotrio spise ovog predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. i iz stava 2. istog člana u vezi sa članom 85. stav 1. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPR), prema kojem se ocenjuje zakonitost pobijanih presuda, shodno odredbi člana 340. stav 1. ZPR.

S prednjim u vezi, osnovani su navodi zahteva da je izreka prvostepene prekršajne presude nerazumljiva u pogledu vremena izvršenja prekršaja, kao činjenice koja je od odlučnog značaja za pravilnu primenu materijalnog prava, što predstavlja bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. ranije važećeg ZPR.

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude, okrivljeni su prekršaj u pitanju učinili tako što nisu izvršili nabavku nedostajuće sanitarne opreme za samospasavanje i vodu za objekat skloništa u B., ul. ..., koja mera im je naložena rešenjem 07/7 br. 82-108/2012 od 09.04.2012. godine, dostavljenim pravnom licu 27.04.2012. godine, a zaključkom br. 82-108/2012-07/7 od 25.06.2012. godine odobren je zahtev za produženje roka naložene mere iz navedenog rešenja, do 27.09.2012. godine, što je utvrđeno na osnovu izvršenog inspekcijskog pregleda objekta skloništa dana 27.11.2012. godine.

Iz ovako datog opisa prekršaja nije sasvim jasno, jer to nije izričito navedeno u izreci prvostepene presude, kada je tačno učinjen prekršaj, onog dana kada je protekao produženi rok (27.09.2012. godine) odobren zaključkom Uprave za vanredne situacije od 25.06.2012. godine, do kojeg su okrivljeni bili dužni preduzeti mere koje su im naložene rešenjem pomenutog organa od 09.04.2012. godine ili onog dana kada je obavljen kontrolni inspekcijski pregled objekta skloništa (27.11.2012. godine), kojim je utvrđeno da naložene mere nisu sprovedene u ostavljenom roku.

Vreme izvršenja prekršaja mora biti opredeljeno u izreci presude kojom se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj (član 219. stav 1. ranije važećeg ZPR), jer se radi o činjenici od koje zavisi primena određenog propisa o prekršaju. Od navedene činjenice zavisi pravilna primena materijalnog prekršajnog prava, imajući u vidu materijalnopravni propis iz člana 6. ranije važećeg ZPR, prema kojem se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja (stav 1.), a kasnije izmenjen propis samo ako je blaži za učinioca (stav 2.), posebno i zbog činjenice da su u konkretnom slučaju, okrivljeni oglašeni odgovornim za prekršaj u pitanju primenom odredaba Zakona o vanrednim situacijama, nakon izmena tog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 93/12 od 28.09.2012. godine) koje su stupile na snagu 06.10.2012.godine, kojima je, u članu 144. stav 1. tačka 10. propisano kažnjavanje pravnog lica za prekršaj učinjen neizvršavanjem obaveze održavanja skloništa iz člana 64. stav 1. istog zakona, a u stavu 2. istog člana, propisano kažnjavanje odgovornog lica u pravnom licu za isti prekršaj, koji nije bio propisan navedenim zakonom pre izmena istog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je prvostepeni sud u toku prvostepenog prekršajnog postupka, postupajući suprotno obavezi iz člana 85. stav 1. ranije važećeg ZPR, da pre donošenja odluke okrivljenima omogući da se izjasne o činjenicama i dokazima koji ih terete, povredio pravo okrivljenih na odbranu, koja povreda je bila od uticaja na pravilno i zakonito donošenje prvostepene presude, čime je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. ranije važećeg ZPR. Ovo iz razloga, na koje s pravom ukazuje Republički javni tužilac u zahtevu, što je prvostepeni sud, nakon podnošenja pisanih odbrana okrivljenih (podnesci branioca okrivljenog odgovornog lica od 31.03.2014. godine i 07.04.2014. godine, branioca okrivljenog pravnog lica od 28.04.2014. godine i predstavnika okrivljenog pravnog lica od 10.09.2013. godine), u kojima je osporavano postojanje prekršaja koji je okrivljenima stavljen na teret zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, a na osnovu i u vezi sa pisanim dokazima predloženim u zahtevu, dana 17.09.2014. godine izveo dokaz saslušanjem u svojstvu svedoka G.V., samostalnog policijskog inspektora Uprave za vanredne situacije, koji dokaz nije bio predložen u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, bez obaveštavanja i pozivanja okrivljenih i njihovih branilaca i predstavnika okrivljenog pravnog lica da prisustvuju saslušanju svedoka, čime su oni, suprotno odredbi člana 85. stav 1. ranije važećeg ZPR, onemogućeni da svedoku postavljaju pitanja i da se izjasne na iskaz navedenog svedoka koji tereti okrivljene i na kojem dokazu se, prema razlozima pobijane prvostepene presude (strana 3. stav treći) zasniva zaključak suda da su okrivljeni postupali protivno odredbi člana 64. stav 1. Zakona o vanrednim situacijama i time učinili prekršaj za koji su oglašeni odgovornim.

Prema osnovanim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, bitne povrede odredaba prekršajnog postupka o kojima je napred bilo reči učinjene su i od strane drugostepenog suda, koji te povrede, nije otklonio (povodom navoda žalbi izjavljenih u korist okrivljenih, ni po službenoj dužnosti u odnosu na bitnu povredu postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. ranije važećeg ZPR).

Nalazeći, iz iznetih razloga, da su pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka na koje se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev kao osnovan i na osnovu člana 286. i 287. stav 4. ZPR odlučio kao u izreci ove presude, odnosno ukinuo pobijane presude i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, prilikom kojeg će otkloniti povrede zakona na koje je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Zapisničar                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.