Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Kragujevcu, presudom I-102 Pržu. 9887/14 od 16.01.2015.godine, odbio je žalbu branioca okrivljenog M.D. kao neosnovanu i rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijske uprave u Užicu I Up.br. 409/13 od 10.12.2014. godine, potvrdio.

Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz.br. 80/15 od 20.03.2015.godine, protiv navedenih pravnosnažnih odluka, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine pravnosnažno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijske uprave u Užicu I Up.br. 409/13 od 10.12.2014. godine i presudu Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Kragujevcu I-102 Pržu. 9887/14 od 16.01.2015.godine i spise predmeta vrati prvostepenom organu na ponovnu odluku ili da preinači pravnosnažno prvostepeno rešenje i presudu Prekršajnog apelacionog suda tako što će na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, prekršajni postupak protiv okrivljenog M.D., zbog prekršaja iz člana 333. stav 1. tačka 29) ZOBS, obustaviti.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/2013) (u daljem tekstu: ZPR) obavestio Republičkog javnog tužioca koji sednici nije prisustvovao, razmotrio spise predmeta, sa prvostepenim rešenjem i drugostepenom presudom, protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka prvostepenog rešenja nerazumljiva, da rešenje ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a razlozi koji su dati da su nejasni i protivrečni sadržini isprava u spisima predmeta, čime je učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPR), koji se, shodno odredbi člana 340. stav 1. ZPR, primenjuje na prekršajne postupke započete pre početka primene tog zakona (01.03.2014.godine) do pravnosnažnog okončanja postupka, što je i ovde slučaj, kao i da je ista povreda postupka učinjena drugostepenom presudom kojom je potvrđeno prvostepeno rešenje.

Izrekom prvostepenog rešenja okrivljeni M.D. oglašen je krivim za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 29. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZOBS) koji prekršaj je, prema opisu radnje izvršenja, učinio tako što je putničko vozilo označenog registarskog broja parkirao u ulici ... u P., na trotoaru.

Međutim, odredbom člana 333. stav 1. tačka 29. ZOBS propisano je novčano kažnjavanje za prekršaj lica koje postupi suprotno odredbama člana 66. stav 1. tač.1), 2), 3), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14), 15), 16), 17), 18), 19), 20), 21) i 22), pa iz izreke pobijanog rešenja, u kojoj nije označeva konkretna odredba iz člana 66. stav 1. ZOBS koja se primenjuje na inkriminisanu radnju okrivljenog, nije jasno da li je okrivljenom stavljeno na teret preduzimanje svih ili samo neke od radnji obuhvaćenih kaznenom odredbom člana 333. stav 1. tačka 29) ZOBS, odnosno za koji tačno prekršaj je okrivljeni oglašen krivim.

U obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno je da je radnja okrivljenog parkiranja vozila na trotoaru u ulici ... u P., kako je ista opisana u izreci, suprotna odredbi člana 66. stav 1. tačka 13) ZOBS, kojom je propisano da vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na trotoaru, osim ako je parkiranje dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom i ako na trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,6 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza. Iako iz navedene zakonske odredbe, proizilazi da nije svako parkiranje vozila na trotoaru zabranjeno, odnosno da je parkiranje dozvoljeno pod određenim uslovima, okrivljeni je oglašen krivim za postupanje protivno toj zakonskoj odredbi, sa nejasnim obrazloženjem da je „bez obzira na razlog, parkiranje na trotoaru zabranjeno“, iz kojeg, dakle proizilazi zaključak organa uprave koji je doneo prvostepeno rešenje da je parkiranje na trotoaru u svakom slučaju zabranjeno.

Osim toga, dokazi na kojima se zasniva zaključak prvostepenog organa uprave i drugostepenog suda u pobijanim odlukama, da se u konkretnom slučaju radi o parkiranju vozila zabranjenom odredbom člana 66. stav 1. tačka 13) ZOBS (zapisnik o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju od 18.02.2013.godine, fotografija lica mesta), nasuprot razlozima u tim odlukama, ne sadrže podatke o svim činjenicama i okolnostima bitnim za ocenu da li je okrivljeni učinio predmetni prekršaj, konkretno podatke o tome da li na mestu događaja postoji saobraćajna signalizacija koja dozvoljava parkiranje, dok u pomenutom zapisniku nema konstatacije da li je ostavljen prolaz za pešake u zahtevanoj širini.

Na taj način, pobijanim pravnosnažnim odlukama učinjena je apsolutno bitna povreda odredaba prekršajnog postupka istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti, čime su formalno ispunjeni zakonski uslovi za ukidanje pobijanog prvostepenog rešenja i drugostepene presude. Međutim, Vrhovni kasacioni sud je našao da je nakon donošenja pravnosnažne drugostepene presude nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja okrivljenog M.D. za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 29) ZOBS, koji mu je stavljen na teret zahtevom ovlašćenog organa za pokretanje prekršajnog postupka br. 7-904-533/13 od 18.02.2013.godine i za koji je oglašen krivim u tom postupku. Naime, odredbom člana 84. stav 1. ZPR, koji se primenjuje nakon pravnosnažnog okončanja predmetnog prekršajnog postupka, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana, propisano je da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja, a istovetne odredbe sadržane su i u ranije važećem ZPR (član 76. stav 1. i 7.). U konkretnom slučaju, prema opisu u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, prekršaj koji je stavljen na teret okrivljenom M.D. učinjen je 28.01.2013.godine, što znači da je u smislu člana 84. stav 7. u vezi sa stavom 1. ZPR nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja okrivljenog dana 28.01.2015.godine. Kako je usled okolnosti nastupanja apsolutne zastarelosti isključena svaka dalja radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za navedeni prekršaj, to je ukidanje pobijanih odluka bespredmetno, odnosno po pravilnoj primeni odredaba prekršajnog materijalnog prava (član 265. tačka 3. ZPR) prekršajni postupak protiv okrivljenog za predmetni prekršaj mora biti obustavljen, u smislu člana 248. stav 1. tačka 6. ZPR.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 287. stav 4. u vezi sa članom 248. stav 1. tačka 6. ZPR, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja. Odluka o troškovima postupka doneta je u smislu člana 141. stav 2. ZPR.

Zapisničar                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                                                                      Janko Lazarević, s.r.