Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa odlukom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Članom 161. stav 1. istog zakona, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih, i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim, a prema članu 259. stav 1. Zakona, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu okrivljenog - advokatu Mirjani Josimov, već samo okrivljenom AA, a na koji način je povredio pravo odbrane okrivljenog.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepeni prekršajni sud zatražio pružanje pravne pomoći od strane zamoljenog Prekršajnog suda u Novom Sadu radi saslušanja okrivljenog, te da je zamoljenom prekršajnom sudu, branilac okrivljenog dana 16.07.2020. godine uredno dostavio podnesak kojim okrivljeni obaveštava sud da je svoje pravo na zastupanje u prekršajnom postupku poverio advokatu Mirjani Josimov, sa molbom da se sva buduća komunikacija obavlja preko navedenog branioca. Uz navedeni podnesak dostavljeno je i punomoćje za zastupanje okrivljenog. Takođe, iz spisa predmeta se utvrđuje, da je prvostepeni prekršajni sud, dana 15.09.2020. godine, doneo pobijanu presudu, ne čekajući da mu zamoljeni prekršajni sud dostavi izveštaj po zamolnici za saslušanje okrivljenog, koju presudu je dostavio okrivljenom dana 05.10.2020. godine i koja je postala pravnosnažna dana 16.10.2020. godine, obzirom da okrivljeni nije izjavio žalbu, dok braniocu istu, radi izjavljivanja žalbe, nije dostavio ni nakon uočenog propusta odnosno nakon vraćanja spisa sa punomoćjem od strane zamoljenog Prekršajnog suda u Novom Sadu.

Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je usled navedenog propusta u predmetnom prekršajnom postupku učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, s obzirom da protivno odredbi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, presuda Prekršajnog suda u Rumi, Odeljenje u Pećincima III-11 Pr 3514/19 od 15.09.2020. godine nije dostavljena braniocu okrivljenog. Time što prvostepena presuda nije lično dostavljena braniocu okrivljenog, advokatu Mirjani Josimov, okrivljenom je uskraćeno pravo da izjavi žalbu protiv prvostepene odluke i ukaže na činjenice i dokaze koji su od značaja za donošenje zakonite odluke, odnosno povređeno je pravo okrivljenog na odbranu.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, pobijanu prvostepenu presudu bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na dalje postupanje.

Međutim, kako je okrivljeni prekršaj koji mu je stavljen na teret, prema izreci prvostepene presude, učinio dana 19.09.2018. godine, to je istekom dana 19.09.2020. godine nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana, propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila istekom dana 19.09.2020. godine, a iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijanu presudu, tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog obustavio, na osnovu člana 287. stav 4. u vezi sa članom 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima.

Imajući u vidu da je protiv okrivljenog obustavljen prekršajni postupak, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, pa je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić