U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u prekršajnom predmetu okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva PTZ br. 53/26 od 24.02.2026. godine, podnetom protiv pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Valjevu 8.Pr.br. 1723/25 od 03.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2026. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva PTZ br. 53/26 od 24.02.2026. godine, kao osnovan, pa se preinačava pravnosnažna presuda Prekršajnog suda u Valjevu 8.Pr.br. 1723/25 od 03.09.2025. godine tako što se na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima OBUSTAVLJA.

Troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Valjevu 8.Pr.br. 1723/25 od 03.09.2025. godine okrivljeni AA oglašen je odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će istu naplatiti na osnovu člana 315. Zakona o prekršajima. Odlučeno je i o troškovima prekršajnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva pod brojem PTZ br. 53/26 od 24.02.2026. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijanu presudu preinači i prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obustavi shodno članu 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, usled nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka i odluči da troškovi prekršajnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, Vrhovni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Prema stanju u spisima, povređeno je pravo na odbranu okrivljenog, obzirom da Prekršajni sud u Valjevu prvostepenu presudu 8.Pr.br. 1723/25 od 03.09.2025. godine nije dostavio braniocu okrivljenog.

Naime, iz spisa proizlazi da je okrivljeni tokom prvostepenog prekršajnog postupka imao branioca, da je prvostepeni prekršajni sud dana 03.09.2025. godine doneo presudu 8.Pr.br. 1723/25, istu dostavio okrivljenom i to sa napomenom da je primalac odbio prijem i da je pismeno ostavljeno u stanu 17.09.2025. godine, te pošto nije izjavljena žalba na navedenu presudu ista je stekla pravnosnažnost dana 26.09.2025. godine. Dalje iz spisa proizlazi da je okrivljeni AA dostavio Prekršajnom sudu dana 12.05.2025. godine pisanu odbranu i punomoćje advokata Murvete Zumberović za zastupanje.

Međutim, prekršajni sud nije dostavio prvostepenu presudu braniocu, iako je okrivljeni AA u toku trajanja prvostepenog postupka imao branioca – advokata Murvetu Zumberović.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Članom 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim, a članom 246. stav 1. istog zakona propisano je da se pisano izrađena presuda dostavlja podnosiocu zahteva i okrivljenom po odredbama o dostavljanju tog zakona.

U skladu sa članom 259. stav 1 Zakona o prekršajima, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana od kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Imajući u vidu izneto, navedeni propust, odnosno nepostupanje prekršajnog suda da dostavi prvostepenu presudu angažovanom braniocu – advokatu, koji ima uredno punomoćje koje je blagovremeno dostavljeno prvostepenom sudu, imalo je za posledicu da je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da, kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude prekršajnog suda, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, podnese žalbu u korist okrivljenog.

Na opisani način je povređeno pravo odbrane okrivljenog u žalbenom postupku, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje drugostepene odluke i učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. u vezi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, a kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Međutim, imajući u vidu odredbu člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima, kojom je propisano da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te da je okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj učinjen dana 22.09.2023. godine, to je u smislu citirane zakonske odredbe istekom dana 22.09.2025. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i preinačio pobijanu pravnosnažnu presudu, tako što je obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković