Presudom Prekršajnog suda u Valjevu 3 Pr 2611/18 od 27.11.2018. godine, okrivljena AA oglašena je odgovornom zbog prekršaja iz člana 332a stav 1. tačka 4) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, za koji prekršaj je osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, koju je dužna da uplati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Istovremeno je određeno da će se u protivnom izrečena novčana kazna prinudno izvršiti na osnovu čl. 41. i 315. Zakona o prekršajima.

Istom presudom, na osnovu člana 140. st. 1. i 2. tačka 9), člana 141. stav 1. i člana 142. Zakona o prekršajima u vezi sa članom 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, okrivljena je obavezana da u istom roku na ime troškova prekršajnog postupka plati paušalni iznos od 2.000,00 dinara, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda 313 Prž 390/19 od 16.01.2019. godine, žalba okrivljene AA je odbijena, a presuda Prekršajnog suda u Valjevu 3 Pr 2611/18 od 27.11.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 166/19 od 16.04.2019. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pravnosnažne presude, tako što će na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima obustaviti prekršajni postupak protiv okrivljene AA zbog prekršaja iz člana 332a stav 1. tačka 4) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, usled nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, obzirom da je prekršaj zbog kog je okrivljena oglašena krivom, dekriminalizovan.

Naime, odredbom člana 6. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a stavom 2. istog člana propisano je da, ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenja prekršaja iz člana 332a stav 1. tačka 4) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zato što je dana 26.03.2017. godine u mestu ..., upravljala putničkim vozilom brzinom od 71km/čas, na putu u naselju, gde je opštim ograničenjem brzina ograničena na 50km/čas, dakle brzinom koja je za 21km/čas veća od dozvoljene.

U vreme činjenja prekršaja i podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, koji je podnet 14.02.2018. godine, ova radnja okrivljene bila je sankcionisana odredbom člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

U toku vođenja prekršajnog postupka, donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je objavljen u ''Službenom glasniku RS'' broj 24/18 dana 26.03.2018. godine, koji je stupio na snagu 03.04.2018. godine. Članom 150. ovih izmena i dopuna propisano je da se u članu 332. stav 1. broj ''6.000'' zamenjuje brojem ''10.000'', a u tački 8) reči: ''od 21km/č'' zamenjuju rečima: ''za više od 30km/č''.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je okrivljena dana 26.03.2017. godine upravljala vozilom u naselju brzinom većom za 21km/čas od opšteg ograničenja, to je navedenom izmenom i dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ovaj prekršaj dekriminalizovan, počev od 03.04.2018. godine.

Nakon ove izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, doneta je nova izmena ovog zakona, objavljena u ''Službenom glasniku RS'' broj 41/18 od 31.05.2018. godine, koja je stupila na snagu 01.06.2018. godine, a gde se u članu 7. navodi: ''u članu 332a stav 1. tačka 4) broj 44 zamenjuje se brojem 43''. Navedenom izmenom, zakonodavac je ponovo sankcionisao prekoračenje brzine u naselju od 20 do 30km/čas od dozvoljene brzine, odnosno sankcionisao postupanje suprotno članu 43. tog zakona, te dakle, u periodu od 03.04.2018. do 01.06.2018. godine, radnja koja je okrivljenoj stavljena na teret – nije bila prekršaj, obzirom da zakonodavac u ovom periodu nije inkriminisao prekršaj za prekoračenje brzine u naseljenom mestu u rasponu od 20 do 30km/čas, pa je shodno navedenom u ovom periodu predmetni prekršaj bio dekriminalizovan.

Stoga je sud donošenjem prvostepene presude, kojom je okrivljenu oglasio odgovornom za prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (''Službeni glasnik RS'' br. 41/09... 95/16), umesto da na okrivljenu primeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (''Službeni glasnik RS'' broj 24/18 od 26.03.2018. godine), učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, obzirom da nije primenio zakon koji je najblaži za okrivljenu, a na šta se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje. Istu povredu, učinio je i drugostepeni prekršajni sud, odbijajući kao neosnovanu žalbu okrivljene u ovom delu, navodeći da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pravilno primenio odgovarajući propis.

Imajući u vidu odredbu člana 2. Zakona o prekršajima, kojom je propisano da je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj, te za koje je propisana prekršajna sankcija, te činjenicu da je u konkretnom slučaju izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ br. 24/18 od 26.03.2018. godine), predmetni prekršaj, za koji se okrivljena tereti, bio dekriminalizovan, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pobijane presude, tako što je na osnovu člana 250. tačka 1. Zakona o prekršajima okrivljenu oslobodio od odgovornosti, jer delo za koje se okrivljena tereti nije prekršaj.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić