O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K-Po2 1/2014 od 20.06.2019. godine, oglašeni su krivim: okrivljeni AA za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SRJ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2007. godine do 24.09.2007. godine; okrivljeni BB za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. KZ SRJ u vezi člana 22. KZ SRJ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 29.05.2007. godine do 13.10.2010. godine; okrivljeni Darko Perić, Radovan Vlajković, Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević, Saša Stojanović i Zoran Kosijer, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. u vezi člana 22. KZ SRJ, za koje su osuđeni na kazne zatvora i to okrivljeni Darko Perić na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.05.2007. godine do 21.10.2008. godine, okrivljeni Radovan Vlajković na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 29.05.2007. godine do 24.09.2007. godine, okrivljeni Radisav Josipović na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 29.05.2007. godine do 24.09.2007. godine, okrivljeni Jovan Dimitrijević na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 19.09.2008. godine do 25.09.2008. godine, okrivljeni Saša Stojanović na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i okrivljeni Zoran Kosijer na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2007. godine do 24.09.2007. godine. Istom presudom, shodno članu 264. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, okrivljeni AA, BB, Darko Perić, Radovan Vlajković, Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević, Saša Stojanović i Zoran Kosijer oslobođeni su dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala sudu.

Stavom I izreke presude Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1-Po2 2/20 od 20.11.2020. godine, delimično su usvojene žalbe branioca okrivljenog Darka Perića, advokata Jasmine Živić, branioca okrivljenog Radovana Vlajkovića, advokata Branka Lukića, okrivljenog Radisava Josipovića i njegovog branioca, advokata Đorđa Kalanja, branioca okrivljenog Jovana Dimitrijevića, advokata Gordane Živanović, branioca okrivljenog Saše Stojanovića, advokata Slobodana Živkovića i okrivljenog Zorana Kosijera i njegovih branilaca, advokata Gordane Andrejević i advokata Zdravka Krstića, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K-Po2 1/2014 od 20.06.2019. godine tako što su okrivljeni Darko Perić, Radovan Vlajković, Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević, Saša Stojanović i Zoran Kosijer, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, oglašeni krivim da su u saizvršilaštvu izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. u vezi člana 22. KZ SRJ, pa su osuđeni: okrivljeni Darko Perić na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 29.05.2007. godine do 21.10.2008. godine, okrivljeni Radovan Vlajković na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.05.2007. godine do 24.09.2007. godine, okrivljeni Radisava Josipović na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 29.05.2007. godine do 24.09.2007. godine, okrivljeni Jovan Dimitrijević na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.09.2008. godine do 25.09.2008. godine, okrivljeni Saša Stojanović na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i okrivljeni Zoran Kosijer na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2007. godine do 24.09.2007. godine. Shodno odredbi člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni Darko Perić, Radovan Vlajković, Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević, Saša Stojanović i Zoran Kosijer oslobođeni su dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala, dok su oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak. Stavom II izreke presude, usvojene su kao osnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Radoja Aleksića i okrivljenog BB i njegovog branioca, advokata Brankice Majkić, pa je presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K-Po2 1/2014 od 20.06.2019. godine preinačena tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine okrivljene AA i BB, sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. u vezi člana 22. KZ SRJ. Na osnovu člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku određeno je da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok su oštećeni na osnovu člana 258. stav 3. ZKP upućeni da imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku. Stavom III izreke presude, žalba Tužioca za ratne zločine odbijena je kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- Republički javni tužilac KTZ. br. 556/21 od 02.06.2021. godine, protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1- Po2 2/20 od 20.11.2020. godine, zbog povrede odredaba člana 450. stav 6. u vezi člana 236. stav 1. i 3. i člana 239. stav 7. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i utvrdi da je u postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1-Po2 2/20 od 20.11.2020. godine povređen zakon.

- branilac okrivljenog Radovana Vlajkovića, advokata Boris Zorko, protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1- Po2 2/20 od 20.11.2020. godine, u stavu I izreke, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da je podnet i protiv presude Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K-Po2 1/2014 od 20.06.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 485. stav 1. tačka 1) i člana 454. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog Radovana Vlajkovića oslobodi od optužbe ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno postupanje i odluku pred izmenjenim većem, kao i da se shodno članu 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži, a branilac u skladu sa članom 488. stav 2. ZKP obavesti o sednici veća;

- branilac okrivljenog Saše Stojanovića, advokat Jasmina Živić, protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1- Po2 2/20 od 20.11.2020. godine,u stavu I izreke, dok iz zahteva proizilazi da se pobija i presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K-Po2 1/2014 od 20.06.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, drugostepenu presudu preinači i okrivljenog Sašu Stojanovića oslobodi od optužbe ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovnu odluku;

- branilac okrivljenog Darka Perića, advokat Jasmina Živić, protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1- Po2 2/20 od 20.11.2020. godine, stava I izreke, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da se istim pobija i presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K-Po2 1/2014 od 20.06.2019. godine zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da se zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, drugostepena presuda preinači i okrivljeni Darko Perić oslobodi od optužbe ili da se eventualno drugostepena presuda ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovnu odluku;

- branilac okrivljenog Radisava Josipovića, advokat Branko Dimić, protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K-Po2 1/2014 od 20.06.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1-Po2 2/20 od 20.11.2020. godine, u stavu I izreke, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, član 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, član 419. stav 1. ZKP, član 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, član 439. tačka 1) i 3) ZKP i član 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog Radisava Josipovića oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog Zorana Kosijera, advokat Zdravko Krstić, protiv pravnosnažnih presuda, sa dopunom zahteva za zaštitu zakonitosti od 25.02.2021. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) i stav 2. ZKP, u vezi člana 68. ZKP i člana 25. Krivičnog zakonika (KZ) i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Jovana Dimitrijevića, advokat Gordana Živanović, protiv pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i okrivljenog oslobodi od optužbe. Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, kao i zahtev Republičkog javnog tužioca braniocima okrivljenih, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da, nakon što je otvoren glavni pretres pred drugostepenim sudom, nisu primenjene odredbe iz člana 236. stav 3. u vezi člana 239. stav 7. ZKP, koje su imperativnog karaktera.

Odredbom člana 450. stav 6. ZKP, propisano je da će se odredbe o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom shodno primeniti i na pretresu pred drugostepenim sudom, osim ako zakonikom nije drugačije određeno. Pravilnim tumačenjem ove odredbe dolazi se do zaključka da „shodna primena“ odredaba o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom na pretres pred drugostepenim sudom znači da će se odredbe o glavnom pretresu primeniti na pretres pred drugostepenim sudom u svemu, osim u onome što je drugačije propisano za pretres pred drugostepenim sudom. S obzirom da tonsko snimanje pretresa i vođenje zapisnika o pretresu pred drugostepenim sudom Zakonikom o krivičnom postupku nije drugačije propisano, to se na isto imaju shodno primeniti odredbe o tonskom snimanju i vođenju zapisnika na glavnom pretresu pred prvostepenm sudom. Prema tome, odredbe člana 236. stav 1. i 3. ZKP i člana 239. stav 7. ZKP obavezno se primenjuju i u odnosu na pretres pred drugostepenim sudom.

Odredbom člana 236. stav 1. ZKP propisano je da organ postupka može odrediti da se izvođenje dokazne radnje ili druge radnje snimi pomoću uređaja za tonsko ili optičko snimanje, a da se saslušanje okrivljenog i ispitivanje svedoka i veštaka u postupku za krivična dela iz člana 162. stav 1. tačka 1) ovog Zakonika obavezno tonski snima.

Odredbom člana 236. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se tonsko ili optičko snimanje može vršiti na glavnom pretresu samo ako za pojedini glavni pretres to odobri predsednik veća. Ako je snimanje na glavnom pretresu odobreno, veće može iz opravdanih razloga odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju, a glavni pretres na kome se raspravlja o delima iz člana 162. stav 1. tačka 1) ovog Zakonika, obavezno se tonski snima.

Odredbom člana 239. stav 7. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zapisnik o glavnom pretresu na kome se raspravlja o delima iz člana 162. stav 1. tačka 1) ovog Zakonika, unose podaci o početku i završetku pretresa, o prisutnim učesnicima i izvedenim dokazima, o rešenjima o upravljanju postupkom, kao i prepis tonskog snimka koji se sačinjava u roku od 72 časa i predstavlja sastavni deo zapisnika vođenog na glavnom pretresu.

Zakonodavac je u članu 162. ZKP taksativno propisao krivična dela u odnosu na koja se primenjuju posebne dokazne radnje, pa se tako u stavu 1. tačka 1) ovog člana navode krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti. Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, stoga u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala kao i u postupcima za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, ceo tok glavnog pretresa se obavezno tonski snima.

Shodno citiranim zakonskim odredbama Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, je bio dužan da primeni odredbe o tonskom snimanju i shodno tome vođenju zapisnika na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom jer su iste odredbe imperativne prirode.

Dakle, pretres pred prvostepenim sudom u postupku za ratne zločine obavezno se tonski snima i o tome se u roku od 72 sata sačinjava transkript (član 239. stav 7. ZKP) i to predstavlja sastavni deo zapisnika o glavnom pretresu.

Shodnom primenom odredaba krivičnog postupka pred prvostepenim sudom u smislu člana 450. stav 6. ZKP, a kako obaveza drugostepenog suda nije izričito propisana i taj sud bi u procesnoj situaciji održavanja pretresa pred drugostepenim sudom morao da obezbedi tonsko snimanje pretresa u celini kada se sudi za krivična dela iz člana 162. stav 1. tačka 1) ZKP. Kako ovo nije učinjeno drugostepeni sud je povredio odredbu člana 236. stav 3. ZKP u vezi člana 239. stav 7. ZKP, jer pretres nije tonski snimljen, te stoga nije sačinjen ni prepis tog snimka, ali u svakom slučaju ovaj propust drugostepenog suda ne predstavlja povredu postupka apsolutne prirode.

Naime, zapisnik o pretresu održanom pred prvostepenim ili drugostepenim sudom je relevantna isprava iz koje se utvrđuje tok postupka i odluke suda, a koji se sačinjava saglasno odredbama čl. 239. st. 1-6. ZKP, dok je tonsko snimanje, odnosno njegov prepis (član 239. stav 7. ZKP) rezultat primene posebne tehničke radnje i prema zakonu sastavni deo zapisnika vođenog na glavnom pretresu ili pretresu pred drugostepenim sudom.

Kako drugostepeni sud nije postupio u skladu sa obavezom propisanom u navedenim procesnim odredbama, a imajući u vidu predlog javnog tužioca da se povreda zakona samo utvrdi, Vrhovni kasacioni sud je predlog Republičkog javnog tužioca prihvatio.

U podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Radovana Vlajkovića, advokata Borisa Zorka, okrivljenog Radisava Josipovića, advokata Branka Dimića i okrivljenog Jovana Dimitrijevića, advokata Gordane Živanović navodi se da je pobijanim presudama prekoračena optužba i time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na taj način što je iz optužnice izostavljeno i izmenjeno činjenično stanje sa konstatacijom da nisu potvrđeni navodi optužbe o „postojanju drugog zadatka dobijenog od NN nalogodavca“. Izostavljanjem NN lica kao glavnokomandujuće figure u optužnici koja izdaje zadatke, po navodima branioca okrivljenog Radovana Vlajkovića, uvećana je kriminalna aktivnost ovog okrivljenog i povređen je objektivni identitet optužnice te prekoračena optužba. Po navodima branioca okrivljenog Radisava Josipovića time što je u izreku drugostepene presude prilikom opisivanja radnji ovog okrivljenog uneto „postupajući po dobijenom naređenju...“ i bez uloge NN nalogodavca, izmenjen je koncept optužnice te je okrivljeni Radisav Josipović oglašen krivim da je došao do zadruge radi formiranja kolone i radi toga da bi poveo kolonu civila, a što mu nije optužnicom stavljeno na teret. U istom pravcu istaknutu povredu obrazlaže i branilac okivljenog Jovana Dimitrijevića, advokat Gordana Živanović ukazujući da je optužba prekoračena izostavljanjem iz izreke presude delova iz dispozitiva optužnice.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu objektivne i subjektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisane u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovog suda činjenični opis u izreci drugostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, uz izostavljanje pojedinih delova koji nisu dokazani. Naime, drugostepeni sud je u izreci presude izostavio iz optuženja učestvovanje NN lica kao i sprovođenje formirane kolone civila od zemljoradničke zadruge do minskog polja, nakon što je iz dokaza izvedenih tokom krivičnog postupka uvrdio da je okrivljeni Darko Perić sebi potčinjenim starešinama, poručnicima Radovanu Vlajkoviću i Radisavu Josipoviću, izdao naređenje, koje je dobio od VV, a koje su zajedno doneli VV i GG, da se u izviđanje i pretres terena povedu i koriste prethodnu noć zatvoreni i zadržani civili, kao živi štit od eventualnih napada hrvatskih oružanih snaga. Stoga, izostavljanjem NN lica iz optuženja i izostavljanjem činjeničnog stanja, u napred navedenom smislu, nije se promenio položaj okrivljenih, suprotno navodima u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Radovana Vlajkovića, Radisava Josipovića i Jovana Dimitrijevića, niti je dodata radnja niti veća kriminalna volja, već im je izostavljanjem navedenih radnji faktički smanjena „kriminalna količina“ stavljena na teret prvobitnom optužnicom, pa prema tome navedenim izostavljanjem ne može se reći da je povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenih, o čemu je i drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 20. pasus 5. do strane 23., koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste razloge upućuje.

Osim toga, branilac okrivljenog Radovana Vlajkovića u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer su iz pobijanih presuda izostala zakonska obeležja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SRJ, na taj način što je izostala konkretizacija i opis radnje izvršenja kao i umišljaj na strani okrivljenog Radovana Vlajkovića.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Vlajkovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva propisana je odredbom člana 142. stav 1. KZ SRJ i između ostalog ratni zločin protiv civilnog stanovništva čini lice koje „ kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi da se izvrši napad na civilno stanovništvo, naselje, pojedina civilna lica ili lica onesposobljena za borbu, koji je imao za posledicu smrt, tešku telesnu povredu ili teško narušavanje zdravlja ljudi; napad bez izbora cilja kojim se pogađa civilno stanovništvo; da se prema civilnom stanovništvu vrše ubistva, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, nanošenje velikih patnji ili povrede telesnog integriteta ili zdravlja...“. Dakle, radnja izvršenja je alternativno propisana.

Prema činjeničnom opisu iz izreke presude proizilazi da je okrivljenom Radovanu Vlajkoviću stavljeno na teret da je prekršio pravila međunarodnog prava sadržana u članu 3 IV Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata od 12.08.1949. godine, član 13. stav 1 i 2 u vezi člana 4 stav 1 i 2 tačka a), e), h), Dopunskog protokola o zaštiti žrtava nemeđunarodnih (unutrašnjih) sukoba (Protokola II) uz navedenu konvenciju, na taj način što je za vreme unutrašnjeg oružanog sukoba koji se vodio u Republici Hrvatskoj, zajedno sa ostalim pripadnicima oružane grupe u cilju pretrage terena i izviđanja, poveo kolonu, formiranu od prethodne noći zatvorenih civila (poimenično navedenih u izreci presude), kao pratnju ka izlazu iz sela, te su na taj način civili korišćeni kao živi štit, odnosno korišćeni su radi postizanja određenih vojnih ciljeva. Preduzeta radnja i po oceni ovog suda predstavlja radnju nečovečnog postupanja jer je istom učinjena povreda ličnog dostojanstva civilnog stanovništva predviđena članom 3. Ženevske konvencije, o čemu je drugostepeni sud na strani 16. stav 3. obrazloženja drugostepene presude dao jasne razloge.

Imajući u vidu napred navedeno, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom Radovanu Vlajkoviću stavljeno na teret, a koja predstavlja jednu od alternativno predviđenih radnji ovog krivičnog dela (nečovečno postupanje), jasno su opredeljene sve objektivne činjenice i okolnosti koje čine obeležja ovog krivičnog dela i odnose se na radnju izvršenja okrivljenog.

Po pitanju ukazivanja branioca okrivljenog Radovana Vlajkovića, advokata Borisa Zorka, da u izreci presude nedostaje umišljaj, odnosno da nije navedeno postojanje namere na strani okrivljenog da nehumano postupa prema civilima (subjektivni element krivičnog dela), ovaj sud nalazi da stoji činjenica iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da u izreci pravnosnažne presude nije formulisan zakonski tekst umišljaja (da je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje). Međutim, umišljajno postupanje okrivljenog Radovana Vlajkovića u formi direktnog umišljaja proizilazi iz samog činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog Radovana Vlajkovića u izreci pravnosnažne presude, u delu gde je opredeljeno da je prema oštećenim civilima nečovečno postupao kada su protivno citiranim Konvencijama i Protokolima, korišćeni kao živi štit u borbenim zadacima („kada su okrivljeni Radovan Vlajković i prisutni vojnici najpre izrazili neslaganje sa dobijenim naređenjem“) upravo svesni svog dela čije su izvršenje i hteli, nakon ponovljene naredbe da se naređenje mora izvršiti, o čemu je drugostepeni sud dao detaljne razloge na strani 18. stav 5 i 6 obrazloženja drugostepene presude.

Iz iznetih razloga suprotni navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Vlajkovića ocenjeni su kao neosnovani.

Preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Vlajkovića ukazuje se da je pobijanom drugostepenom presudom učinjena povreda odredbe člana 454. ZKP, time što je istovetna procesna situacija okrivljenih različito cenjena i žalbe su ispitane i dokazi ocenjeni samo u odnosu na okrivljene AA i BB koji su oslobođeni od optužbe, a nije primenjeno pravilo o privilegiji združivanja. Iznetim navodima branilac polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u vezi zaključka o postojanju razloga za oslobađanje okrivljenih AA i BB i eventualnom podudaranju radnji koje se ostalim okrivljenima stavljaju na teret, te zapravo pobijanu presudu činjenično osporava i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog Saše Stojanovića, advokat Jasmina Živić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je nejasno na osnovu kojih dokaza je sud utvrdio da je okrivljeni Saša Stojanović dobio nalog da se priključi vojsci i od koga je dobio taj nalog, nije razjašnjeno da li se samoinicijativno priključio već formiranoj koloni ispred zemljoradničke zadruge, da li su se u koloni nalazili civili i da li je okrivljenom bilo poznato da je reč o civilima, niti je dato obrazloženje zbog čega nije cenjen nalaz veštaka vojne struke Boška Antića. Ovakvim navodima branilac suštinski polemiše sa ocenom suda o izvedenim dokazima i kroz sopstvenu ocenu izvedenih dokaza polemiše o nepostojanju krivičnog dela, na koji način osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom (član 440. ZKP).

Kao branilac okrivljenog Darka Perića, advokat Jasmina Živić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti u kome navodi da sud u toku postupka nije utvrdio činjenicu da li je okrivljeni izdao naređenje ili je naređenje preneo od okrivljenog VV, koja je bila sadržina tog naređenja i na osnovu čega je sud zaključio da se civilno stanovništvo koristilo kao živi štit i da se na to naredba uopšte i odnosila, kao ni u pogledu činjenice kako se zaključilo da su okrivljeni imali saznanje da se radi o civilima...na koji način se takođe polemiše sa stavom suda o činjeničnim utvrđenjima i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radisava Josipovića ukazuje se na pogrešnu primenu zakona i povredu krivičnog zakona iz odredbe člana 439. tačka 1) ZKP, jer radnje zbog kojih je okrivljeni Josipović oglašen krivim po stavu branioca, nisu krivično delo, a što predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP. Međutim, na navedenu povredu zakona se ukazuje navodima da učešće u pretresu terena od strane okrivljenog Radisava Josipovića, gde su pojedini pripadnici jedinice „Dušan Silni“ upotrebili civile u pretresu terena, ne može predstavljati nečovečno postupanje, s obzirom da sud nije utvrdio ni jednu radnju niti postupak na strani ovog okrivljenog iz kojeg bi se mogao izvesti zaključak da je civile izložio duševnim ili telesnim patnjama, pa osim što se kretao u blizini civila nije utvrđena ni jedna njegova aktivna radnja, posebno što raspored gde i kako će se kretati civili, a kako pripadnici njegove jedinice nije određivao on, već pripadnici jedinice „Dušan Silni“, koji su i rukovodili celom ovom akcijom. Ovakve navode branioca okrivljenog, kojima se polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radisava Josipovića, advokata Branka Dimića, numerički se još ukazuje i na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, član 419. stav 1. ZKP, član 438. stav 2. tačka 2) ZKP, član 438. stav 2. tačka 3) ZKP i član 441. stav 1. ZKP, uz iznošenje razloga vezanih za navedene povrede.

Branilac okrivljenog Zorana Kosijera je podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazao da je na štetu okrivljenog povređena odredba člana 25. Krivičnog zakonika (KZ), ali ista u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ostatkom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da iako se predmetno krivično delo može izvršiti samo sa direktnim umišljajem, ožalbenom presudom se direktni umišljaj kod okrivljenog samo pretpostavlja jer je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao nevoljno, pod naredbom pretpostavljenih, nemajući svest o svojoj ulozi i pod budnim okom „do zuba naoružanih“ pripadnika JNA. Takođe, po navodima branioca, ne postoji subjektivni uslov za postojanje saizvršilaštva i izostala je individualizacija i konkretizacija radnji okrivljenog Zorana Kosijera, jer je on pored brojnih drugih oružanih formacija, samo bio prisutan, a samo prisustvo ne znači i htenje izvršenja krivičnog dela i pristanak na posledice. Osim toga u dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti od 25.02.2021. godine naveo je da su sva lica koja su se konkretnom prilikom nalazila u koloni zapravo pripadnici snaga ZNG-e, formacijske snage Republike Hrvatske, te da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo.

Ovakvim navodima kojima branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i činjenične zaključke suda po pitanju činjenice da li je reč o civilnom stanovništvu i daje sopstvenu ocenu dokaza, suštinski se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Jovana Dimitrijevića ukazuje da radnja izvršenja koja se okrivljenom stavlja na teret ne odgovara činjeničnom stanju i dokazima u spisima predmeta, jer nije utvrđeno kako je okrivljeni znao i na osnovu čega mogao zaključiti da kolonu čine civili, da li mu je to bilo rečeno, po kakvom prethodnom dogovoru okrivljeni Jovan Dimitrijević postupa i da li je njemu lično saopštena, preneta ili na bilo koji drugi način izneta bilo kakva naredba, da li je uopšte bilo govora i dogovora o korišćenju ljudi kao živi štit i ako jeste ko je okrivljenog upoznao sa tim i gde postoji pisani dokaz u spisima predmeta o korišćenju ljudi kao živi štit... na koji način branilac polemiše sa stavovima suda i činjenično osporava utvrđenje suda u vezi zaključka o postojanju krivičnog dela i okolnostima pod kojima je došlo do izvršenja krivičnog dela, te ukazuje na pogrešno i nepopuno utvrđeno činjenično stanje odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 419. stav 1. ZKP, člana 440. ZKP, člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih Radovana Vlajkovića, Saše Stojanović, Darka Perića i Radisava Josipovića u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog Saše Stojanovića je u podnetom zahtevu ukazao i da su pobijanim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno. Međutim, kako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne konkretizuje u čemu se navedene povrede zakona ogledaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Pored toga branilac okrivljenog Radisava Josipovića je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u prilog tome naveo da se presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, a kao nezakonite dokaze označio je izjave više svedoka date 2003. godine pred Županijskim sudom u Vukovaru u predmetu koji je hrvatsko pravosuđe vodilo u vezi istih događaja, kao i niz izjava datih hrvatskim okružnim sudovima tokom 1993. godine, saslušanje određenog broja svedoka po zamolnici Višeg suda u Beogradu tokom 2007. godine, koje je obavljeno u Lovasu. Po stavu branioca, bilo je nužno iz spisa predmeta izdvojiti sve zapisnike o ispitivanju svedoka pred hrvatskim sudom iz 1993, 2003, 2004. i 2007. godine kao i zapisnike pribavljene po zamolnici, jer isti nisu saslušani u domaćem krivičnom postupku, posebno što su ti iskazi dobijeni u postupku u kome nije dozvoljeno učešće branilaca okrivljenih. Osim toga branilac ističe da je nezakonito i svedočenje koje je obavljeno putem video linka, s obzirom da bi se takvo svedočenje trebalo primeniti samo u izuzetnim slučajevima, kada su ispunjeni uslovi za takvo saslušanje.

Uprkos činjenici da napred iznete razloge branilac okrivljenog numerički podvodi pod povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, sud da bi o istaknutoj povredi odlučio potrebno je bilo navesti u zahtevu koji svedoci, pred kojim organom postupka su ispitani i u čemu se sastoji povreda zakona u svakom konkretnom slučaju. Kako u zahtevu za zaštitu zakonitosti nisu poimenice određeni svedoci, organ postupka pred kojim su isti saslušani i povrede koje su u svakom konkretnom slučaju učinjene, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Takođe, branilac okrivljenog Radisava Josipovića u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji pogrešno izrekao kaznu zatvora i učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali ne konkretizuje u kom pravcu je prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji povređen zakon pa i u tom delu zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Branilac okrivljenog Zorana Kosijera, advokat Zdravko Krstić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti je ukazao da su pobijanim presudama učinjene povrede zakona na štetu okrivljenog i to povreda prava okrivljenog na odbranu u sklopu kog je i povreda prava okrivljenog na izbor branioca, međutim, u ovom delu branilac ne precizira u čemu se navedene povrede ogledaju i u čemu se ogleda nezakonitost, pa je u tom delu ocenjeno da zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP odlučio kao u stavu I izreke presude, u stavu II izreke presude odlučio na osnovu člana 491. stav 1. i 2 ZKP u odbijajućem delu, te člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP, kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić