O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu, Veće za ratne zločine Kv 4/06 od 12.03.2009. godine, oglašeni su krivim zbog krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144. u vezi člana 22. KZ SRJ i osuđeni i to: okrivljeni Miroljub Vujović, Stanko Vujanović, Ivan Atanasijević, Predrag Milojević, Đorđe Šošić, Miroslav Đanković i Saša Radak – na kazne zatvora u trajanju od po 20 godina, okr. Milan Vojnović na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, okr. Jovica Perić na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, okr. Nada Kalaba na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, okr. Milan Lančužanin na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i okrivljeni Goran Mugoša i Predrag Dragović na kazne zatvora u trajanju od po 5 godina, u koje kazne im je uračunato vreme provedeno u pritvoru, počev od dana lišenja slobode pa nadalje.

Istom presudom okrivljeni Marko Ljuboja, Slobodan Katić, Predrag Madžarac, Vujo Zlatar i Milorad Pejić oslobođeni su od optužbe za krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144. u vezi člana 22. KZ SRJ.

Odlučujući o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, je presudom Kž1Po2 1/2010 od 14, 15, 16, 17, 18, 21. i 23.06.2010. godine, uvaženjem žalbi Tužioca za ratne zločine, okr. Ivana Atanasijevića i njegovog branioca, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni tako što je okr. Nadu Kalabu za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom osudio na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, a okr. Ivana Atanasijevića na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, dok je žalbe Tužioca za ratne zločine u preostalom delu kao i žalbe ostalih okrivljenih i njihovih branilaca odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. i 485. stav 1. tačka 3. ZKP, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branilac okr. Miroslava Đankovića, adv. R.J., branilac okrivljenih Miroljuba Vujovića, Stanka Vujanovića i Nade Kalabe, adv. M.P., branilac okr. Đorđa Šošića, adv. V.B., branilac okr. Predraga Milojevića, adv. S.K., branilac okr. Saše Radaka, adv. D.M., branilac okr. Milana Vojnovića, adv. M.V. i branioci okrivljenih Predraga Dragovića i Milana Lančužanina, adv. Đ.K. i adv. P.M., svi zbog povrede prava na nepristrasno suđenje kao sastavnog dela prava na pravično suđenje garantovano članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, što je utvrđeno odlukom Ustavnog suda Republike Srbije Už. br. 4461/2010 od 30.01.2014. godine, koja je priložena uz zahteve, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su osnovani.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odlukom Ustavnog suda Už 4461/2010 od 30.01.2014. godine usvojena je ustavna žalba Saše Radaka protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po2 1/10 od 14, 15,16, 17, 18, 21. i 23.06.2010. godine i utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na nepristrasan sud kao sastavni deo prava na pravično suđenje, garantovano članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i naloženo Apelacionom sudu u Beogradu da ponovo odluči o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Okružnog suda u Beogradu, Veće za ratne zločine Kv 4/06 od 12.03.2009. godine, a istovremeno određeno da navedena odluka ima pravno dejstvo i prema svim ostalim licima iz predmeta Kv 4/06 a koja se nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 485. stav 1.tačka 3. ZKP i navedenu odluku Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe okr. Saši Radaku povređeno pravo na nepristrasan sud kao sastavni deo prava na pravično suđenje, garantovano članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i istovremeno određeno da ta odluka ima pravno dejstvo i prema svim ostalim okrivljenima iz predmeta Okružnog suda u Beogradu Kv 4/06, Vrhovni kasacioni sud je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Miroslava Đankovića, Miroljuba Vujovića, Stanka Vujanovića, Nade Kalabe, Đorđa Šošića, Predraga Milojevića, Saše Radaka, Milana Vojnovića, Predraga Dragovića i Milana Lančužanina, usvojio kao osnovane i u odnosu na ove okrivljene, a u smislu odredbe člana 489. stav 2. ZKP i u odnosu na okrivljene Ivana Atanasijevića, Jovicu Perića i Gorana Mugošu, odlučio kao u prvom stavu izreke ove presude.

Povreda ustavnog prava garantovanog članom 32. stav 1. Ustava RS učinjena je time što je većem koje je donelo drugostepenu presudu Kž1Po2 1/10 od 14, 15, 16, 17, 18, 21. i 23.06.2010. godine predsedavao sudija S.V. koji je učestvovao u prvostepenom postupku u ovom predmetu, tako što je kao v.d. predsednika suda odlučivao o zahtevima za izuzeće postupajućih sudija i bio član vanpretresnog veća koje je donelo odluku o dodeljivanju statusa svedocima saradnicima, a uz to odlučivao i o produženju pritvora prema svim okrivljenima.

Imajući u vidu prirodu odluka u čijem je donošenju učestvovao sudija S.V. u prvostepenom postupku i njihov uticaj na ishod ovog krivičnog postupka u celini, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, bez obzira na nespornu činjenicu da je sudija, u skladu sa svojom funkcijom i po zakonu, dužan da održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, višestruke procesne uloge pomenutog sudije u prvostepenom postupku i njegovo učešće u donošenju drugostepene odluke i to u svojstvu predsednika veća, mogu izazvati sumnju u nepristrasnost sudije, zbog čega je trebalo da se izuzme od postupanja u žalbenom postupku.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud ukinuo drugostepenu presudu u delovima i u odnosu na okrivljene navedene u prvom stavu izreke ove presude i predmet vraća Apelacionom sudu u Beogradu, koji će, nakon što postupi po primedbama iz ove presude doneti zakonitu odluku o žalbama izjavljenim u odnosu na osuđujući deo prvostepene presude.

Istovremeno, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP utvrdio da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po2 1/2010 od 14, 15, 16, 17, 18, 21. i 23.06.2010. godine i to delom kojim je potvrđen oslobađajući deo presude Okružnog suda u Beogradu Kv 4/06 od 12.03.2009. godine povređen zakon – član 485. stav 1. tačka 3. u vezi člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, ne dirajući u pravnosnažnost tog dela presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 492. stav 1. tačka 1. i 3. u vezi člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Za Predsednika veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                       Zoran Tatalović,s.r.