U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Milanka Devića, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. u vezi člana 22. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Sava Radaka, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K – Po2 4/2016 od 13.11.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine Kž1 - Po2 2/19 od 08.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milanka Devića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K - Po2 4/2016 od 13.11.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1 - Po2 2/19 od 08.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K - Po2 4/2016 od 13.11.2018. godine, okrivljeni Milanko Dević oglašen je krivim zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. u vezi člana 22. KZ SRJ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka i paušala sudu, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem. Oštećeni AA i BB su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine Kž1 - Po2 2/19 od 08.04.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog VV, prvostepena presuda je preinačena u delu odluke o kazni tako što je drugostepeni sud okrivljenog Milanka Devića za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. u vezi člana 22. KZ SRJ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, dok su žalbe Tužioca za ratne zločine i branilaca okrivljenog u preostalom delu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Milanka Devića, advokat Savo Radak, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je učinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. u vezi sa članom 22. KZ SRJ ili da pobijane odluke ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milanka Devića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog Milanka Devića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da od prestanka funkcije tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine, Vladimira Vukčevića, dana 01.01.2016. godine do izbora novog javnog tužioca tog Tužilaštva, Snežane Stanojković, dana 15.05.2017. godine nije bilo imenovanog javnog tužioca Tužilaštva za ratne zločine, u kom periodu je dana 05.04.2016. godine zamenik tužioca za ratne zločine podigao optužnicu Kto 3/16 to je, prema navodima zahteva, predmetna optužnica podignuta od strane neovlašćenog lica iz razloga što u navedenom periodu nije postojalo lice ovlašćeno za zastupanje Tužilaštva za ratne zločine pri čemu tu ulogu nije mogao da vrši zamenik tužioca u istom tužilaštvu. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi i to da ni nakon izbora tužioca za ratne zločine nije podignuta nova optužnica, i da samim tim nije ostavljena mogućnost braniocima okrivljenog da se o istoj izjasne imajući pritom u vidu da se zakonitost preduzetih radnji ceni na osnovu stanja u trenutku kada je konkretna radnja preduzeta.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milanka Devića, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je Ministarstvo pravde Republike Srbije, Sektor za međunarodnu-pravnu pomoć, svojim aktom broj 713-04- 5766/2015-08 od 23.12.2015. godine obavestilo Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije da je Ministarstvo pravde BiH, saglasno ugovoru između Republike Srbije i BiH o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, dostavilo zamolnicu Kantonalnog suda Bihać broj 01 0 K 005710 15 Kps od 30.11.2015. godine za preuzimanje krivičnog gonjenja protiv Milanka Devića zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. u vezi sa stavom 22. Krivičnog zakona SFRJ, da je shodno navedenom ugovoru i odredbi člana 44. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, zamolnica sa spisima predmeta Opštinskog suda u Bihaću i potvrđenom optužnicom protiv okrivljenog, dostavljena Tužilaštvu za ratne zločine na dalje postupanje.

Nadalje, optužnica Kantonalnog Tužilaštva Unsko-sanskog kantona Bihać, Bosna i Hercegovina broj T010 KTRZ 000356798 od 22.09.2015. godine je, po nalaženju ovog suda, podignuta od strane nadležnog javnog tužioca Bosne i Hercegovine ovlašćenog za njeno podizanje, a zamenik javnog tužioca Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije je navedenu potvrđenu optužnicu dostavljenu preko Ministarstva pravde Republike Srbije, preuzeo radi zastupanja svojim aktom Kto 3/16 od 05.04.2016. godine, što je bio ovlašćen da učini, dok je Tužilac za ratne zločine nakon izbora od 15.05.2017. godine nastavio zastupanje postojeće optužnice te je istu i izmenio aktom od 11.01.2018. godine, tako da je, po nalaženju ovog suda, u postupku zastupanja optužbe pred sudom bilo ovlašćenog tužioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sud u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca nije povredio odredbe krivičnog postupka i samim tim pravnosnažnom presudom nije povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, pa se suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milanka Devića ocenjuju kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog Milanka Devića u zahtevu ističe i to da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu izvedenom na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, kada je izvršen uvid u zapisnik o ispitivanju GG, koji je dao u svojstvu svedoka pred Kantonalnim sudom u Bihaću dana 11.01.2017. godine ističući da se ne radi o zapisniku o ispitivanju svedoka, već o zapisniku o saslušanju optuženog u svojstvu svedoka. Branilac u zahtevu iznosi i to da je sud pozivajući se na zakonsku odredbu iz člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, koja se odnosi na čitanje iskaza saoptuženog protivzakonito izveo dokaz čitanjem zapisnika o iskazu GG, koji je dao u svojstvu svedoka i u vezi sa tim ukazuje da je GG prilikom davanja iskaza od 11.01.2017. godine, imao svojstvo okrivljenog, iz čega proizlazi da je kod njega prilikom davanja iskaza postojao dualitet procesnih svojstava.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 7, u drugom, trećem i četvrtom stavu i na strani 8, u prvom, drugom i trećem stavu obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Stoga, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Savetnik-zapisničar                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić