Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Marka Pavkovića, adv. Boris Babić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Kzz 1390/17 od 01.02.2018. godine, zahtev branioca okrivljenog Marka Pavkovića, adv. Borisa Babića, odbacio kao neblagovremen.

Presudom Ustavnog suda Už 11573/17 od 11.02.2020. godine, doneta je odluka i pod tačkom 1. usvojena žalba Marka Pavkovića izjavljena protiv drugog dela stava 2. izreke presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1390/17 od 01.02.2018. godine i utvrđeno da je i u ovom delu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, a pod tačkom 2. poništen je drugi deo stava 2. izreke presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1390/17 od 01.02.2018. godine u delu u kome je braniocu podnosioca ustavne žalbe odbačen kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv presude Višeg suda u Subotici K 49/16 od 31.03.2017. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 848/17 od 29.09.2017. godine i određeno da Vrhovni kasacioni sud donese u ovom delu novu odluku o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Pavkovića, adv. Borisa Babića, Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Pavkovića, adv. Borisa Babića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Marka Pavkovića, adv. Boris Babić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, tj. da je u pogledu krivičnog dela, koji je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, konkretno odredba člana 114. stav 1. tačka 2. Krivičnog zakonika, jer krivičnom delu teško ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju prethodi nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ, da je zaštitni objekt javni red i mir, a posledica, značajnije ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećenje javnog reda i mira. Kako je do kritičnog događaja došlo u privatnom dvorištu bez prisustva javnosti, to po navodima zahteva i posledica krivičnog dela nasilničkog ponašanja nije nastupila, to znači da ukoliko nema elemenata bića krivičnog dela nasilničkog ponašanja, tada su odsutni i elementi bića krivičnog dela ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju.

Suprotno iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Pavkovića, adv. Borisa Babića, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zaštitni objekat krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim iz člana 114. stav 1. tačka 2. KZ, je život nekog lica, a posledica, lišenje života, tj. smrt drugog lica. Za postojanje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 2. potrebno je da mu prethodi nasilničko ponašanje čiji pojam je određen istoimenim krivičnim delom iz člana 344. stav 1. KZ, no taj pojam nije identičan, u ova dva slučaja, već se kod krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 2. KZ, svodi na, pojavne oblike nasilničkog ponašanja (grubo vređanje, zlostavljanje, vršenje nasilja...).

Naime, opšta obeležja svakog umišljajnog ubistva (radnja, posledica, uzročna veza između radnje i posledice) ista su i kod ovog oblika krivičnog dela, a posebno obeležje ovog oblika krivičnog dela predstavlja okolnost da ono postoji samo „ako je lišenje života izvršeno pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju“. Definicija nasilničkog ponašanja, kako je data u članu 344. KZ, ne predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 2. KZ, i ne obavezuje sud pri utvrđivanju nasilničkog ponašanja kao obeležja ovog ubistva, već sud u svakom konkretnom slučaju, po svojoj oceni utvrđuje izvesno ponašanje kao nasilničko, koje uz to mora biti i „bezobzirno“ u opštem stavu učinioca prema ubistvu, što je posebna komponenta subjektivnog odnosa učinioca prema krivičnom delu u celini.

U konkretnom slučaju u izreci prvostepene pravnosnažne presude sadržana su sva bitna obeležja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 2. KZ, za koje je okrivljeni Marko Pavković, oglašen krivim.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pogrešno primenjena i odredba člana 33. KZ, tj. da su okrivljeni postupali kao saizvršioci krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 2) KZ i pritom iznosi svoj stav da bi se u konkretnom slučaju moglo raditi o krivičnom delu učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. KZ, odnosno krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. KZ, a u najgorem slučaju teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Marka Pavkovića, adv. Boris Babić, već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 10 obrazloženja st.2. i 3., dao veoma jasne razloge koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvatio u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, i na te razloge upućuje.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

U vezi navedene povrede krivičnog zakona, branilac okrivljenog Marka Pavkovića, adv. Boris Babić, u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi da sud „nategnuto“ pokušava da poveže radnje okrivljenog sa nastupelom posledicom (pogrešno primenjuje odredbu člana 1. KZ), zatim polemiše sa nalazom i mišljenjem veštaka sudske medicine dr Vladimirom Pilijom, koji je po stavu branioca diskutabilan i nepotpun, pritom osporava stručnost navedenog veštaka i ukazuje da je okrivljeni Marko Pavković bio u stanju smanjene uračunljivosti, i da je u pogledu psihičkog odnosa okrivljenog prema izvršenom krivičnom delu, pogrešno primenjena odredba člana 25. KZ.

Iz navedenog proizlazi da branilac okrivljenog u ovom delu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Pavkovića, adv. Borisa Babića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                             Predsednik veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić