U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dubravke Damjanović, predsednika veća, Milene Rašić, Bate Cvetkovića, Biljane Sinanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Živkovića, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1163/17 od 26.02.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 16.03.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Živkovića, podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1163/17 od 26.02.2018. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu K 354/17 od 30.08.2017. godine okrivljeni AA je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo utaja iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Istom presudom na osnovu člana 258. stav 3. ZKP oštećeni su upućeni da imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku, dok je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1163/17 od 26.02.2018. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Valjevu i preinačena presuda Osnovnog suda u Valjevu K 354/17 od 30.08.2017. godine tako da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Istom presudom oštećeni je upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku a okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 12/18 od 06.07.2018. godine odbijena je kao neosnovana zajednička žalba okrivljenog i njegovog branioca, a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1163/17 od 26.02.2018. godine, potvrđena.

Protiv pravosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1163/17 od 26.02.2018. godine branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Živković podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, ukine pobijanu presudu ili je preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Kzz 1258/2018 od 20.11.2018. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Živkovića koji je podnet protiv napred navedene pravnosnažne presude.

Odlukom Ustavnog suda Už- 14469/2018 od 18.01.2021. godine pod tačkom 1. usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1258/2018 od 20.11.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena. Istom odlukom pod tačkom 2. poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1258/2018 od 20.11.2018. godine i određeno je da isti sud donese novu odluku o zahtevu za zaštitu zakonitosti izjavljenom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3 12/18 od 06.07.2018. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, navodeći da radnje koje se okrivljenom stavljaju na teret ne mogu predstavljati krivično delo iz razloga što nedostaje objektivni element krivičnog dela utaje jer su se vozila kao poverene pokretne stvari nalazile u priteženju okrivljenog po pravnom osnovu koji vodi sticanju svojine, pa se samim tim u konkretnom slučaju radi o građansko – pravnom odnosu. Iz napred navedenog razloga je nesporno da ne postoji biće krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, pa samim tim ni krivično delo. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 207. stav 1. Krivičnog zakona propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji tuđu pokretnu stvar koja mu je poverena, kazniće se zatvorom do dve godine i novčanom kaznom, dok je stavom 4. tog člana, propisan teži oblik utaje, a naime kada vrednost utajenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara ili utajena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu, u kom slučaju je propisano da će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Izrekom pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1163/17 od 26.02.2018. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim da je kritičnom prilikom u vreme navedeno u izreci presude, sposoban da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, pri tome i svestan da je njegovo delo zabranjeno, kao direktor PD „BB“ d.o.o. ..., u nameri, da drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvojio dva teretna vozila marke „Skanija“..., čija je vrednost 180.000 evra u dinarskoj protivrednosti 16.920.000,00 dinara, koje je navedeno društvo dobilo na korišćenje u zakup po osnovu zaključenog Ugovora o finansijskokm lizingu sa oštećenim „Skanija kredit“ A.B. Švedska, ... i po kom ugovoru je oštećeno PD zadržalo pravo svojine nad ovim vozilom sve do potpune isplate kupoprodajne cene uz ugovorenu zabranu raspolaganja navedenim teretnim vozilom od strane korisnika lizinga, tako što je nakon registracije navedenih teretnih vozila ista otuđio NN licu, nakon čega je PD „BB“ d.o.o. ..., prestalo sa plaćanjem ugovornih obaveza... a navedena teretna vozila do sada nisu vraćena oštećenom PD, niti je njihova cena isplaćena.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na opisani način preduzeo radnje izvršenja navedenog krivičnog dela, jer je u nameri da drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvojio dva teretna vozila marke „Skanija“, vlasništvo oštećenog, koja su mu poverena (po osnovu ugovora o lizingu i zakupu), a pri čemu vrednost utajenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Stoga su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude na štetu ovog okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da sud nije reagovao na tvrdnje okrivljenog da se vozila nalaze u posedu VV iz ... i da on ne želi iste da vrati odnosno da je nemoguće stupiti u kontakt sa njim, koje tvrdnje je okrivljeni ponavljao tokom celog postupka. Iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane suda, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da ima pravo na pravično suđenje predviđeno Ustavom i međunarodnim propisima i standardima a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev koji je podnet 02.10.2018.godine, nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Živkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić