Ispitujući drugostepenu presudu, u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja pravnosnažne presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su navodi revidenta kojima ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. tačka 12. Zakona o parničnom postupku jer se revizija ne može izjaviti zbog navedene bitne povrede, naročito imajući u vidu da revident ukazuje da je navedena bitna povreda učinjena u prvostepenoj presudi, o kojoj se ne odlučuje o revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi AA bio je u braku sa BB od 2004. godine do 31.12.2023. godine, kada je bračna zajednica faktički prekinuta. Tuženi i njegova sada bivša supruga imaju troje dece rođene 2005., 2007. i 2014. godine. Dana 31.12.2023. godine sada bivša supruga tuženog, BB, napustila je zajednicu i otišla da živi sama u iznajmljenom stanu. Tuženi i dalje živi sa decom u porodičnoj kući u ... . Brak tuženog i njegove bivše supruge razveden je u toku trajanja ovog postupka, dana 07.10.2024. godine. Tuženom su izrečene dve hitne mere kojima mu je zabranjeno da kontaktira žrtvu nasilja, tadašnju suprugu. Prva hitna mera izrečena je tuženom zbog događaja koji se desio 31.12.2023. godine kada je došao na radno mesto tadašnje supruge u alkoholisanom stanju, sa 2,91 promila alkohola u krvi, i suprugu uznemiravao i vređao. Tom prilikom je nadležni policijski službenik izrekao tuženom navedenu hitnu meru, koja je rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu produžena za još 30 dana. Po novoj prijavi supruge tuženog dana 16.03.2024. godine, od strane nadležnog policijskog službenika je dana 17.03.2024. godine tuženom izrečena nova hitna mera iz razloga što je suprugu, sa kojom je u tom momentu faktička zajednica života bila prekinuta, pozivao više puta u toku noći 15/16.03.2024. godine i slao joj poruke u alkoholisanom stanju, insistirajući da se vide i da mu se vrati. I navedena hitna mera je produžena za još 30 dana rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu.

Centar za socijalni rad Gornji Milanovac je nadležnom tužilaštvu dostavio izveštaj dana 17.01.2024. godine, u kom je konstatovano da postoji rizik od nasilja u porodici od strane tuženog, dok je u izveštaju Centra od 04.03.2024. godine konstatovano da postoji nizak rizik od nasilja u porodici. Oba izveštaja data su pre izricanja druge hitne mere tuženom povodom prijave BB od 16.03.2024. godine. Kako je nakon izricanja hitne mere tuženom usledila nova prijava za nasilje od strane tadašnje supruge tuženog, Centar za socijalni rad je u svom dopunskom izveštaju od 18.04.2024. godine naveo da postoji rizik od nasilja u porodici upravo iz razloga što je usledila nova prijava za nasilje u porodici od strane supruge tuženog. Isto mišljenje izneto je i u nalazu Centra od 13.01.2025. godine, sačinjenom u toku postupka. Takođe je navedeno da je kod supruge tuženog prisutan strah od tuženog, da je u toku spor oko starateljstva nad decom, da tuženi konzumira alkohol i da su to sve faktori koji pojačavaju rizik od ponavljanja nasilja u porodici i opravdavaju izricanje mere zaštite od nasilja u porodici. Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici u konkretnom slučaju podneo je javni tužilac.

Nižestepeni sudovi su primenom odredbi člana 197. i 198. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005, 82/2011, 6/2015) zaključili da je tuženi izvršio nasilje u porodici nad drugim članom porodice, svojom tadašnjom suprugom BB, te da je opravdano izreći mu jednu od predviđenih mera zaštite od nasilja u porodici u vidu zabrane daljeg uznemiravanja člana porodice, u trajanju od godinu dana. Sudovi su ponašanje tuženog okarakterisali kao ponašanje koje je ugrozilo duševno zdravlje i spokojstvo njegove tadašnje supruge, što u smislu odredbe člana 197. stav 1. Porodičnog zakona predstavlja nasilje u porodici. Iz tog razloga tuženom je izrečena mera zaštite od nasilja u porodici, uz ukazivanje drugostepenog suda na njen, između ostalog, i preventivni karakter kako bi se izvršilac nasilja uzdržao od svakog ponašanja koje bi kod žrtve nasilja moglo da izazove strah ili osećaj ugroženosti. Takva odluka zasnovana je na utvrđenim činjenicama da je sada bivša supruga tuženog u dva navrata prijavila tuženog za nasilje u porodici, da su mu dva puta izrečene hitne mere zabrane kontaktiranja žrtve nasilja, da je tuženi nakon što mu je prvi put izrečena hitna mera ponovio uznemiravanje supruge, te da je u izveštaju Centra za socijalni rad Gornji Milanovac, datom i u toku postupka, konstatovano da postoji rizik od nasilja u porodici nakon isteka prethodno izrečene hitne mere.

Jedna od predviđenih mera zaštite od nasilja u porodici, u smislu odredbe člana 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona, jeste zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Nasiljem u porodici smatra se svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice ( član 197. stav 1. Porodičnog zakona). Stavom 2. iste odredbe navedeno je šta se naročito smatra nasiljem u porodici. Pod tačkom 6. predviđeno da se nasiljem u porodici naročito smatra vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Imajući u vidu definiciju nasilja u porodici datu u odredbi člana 197. član 1. Porodičnog zakona neosnovan je revizijski navod tuženog da iz izvedenih dokaza proizlazi da do nasilja u porodici nije došlo, niti je učinjena verovatnim opasnost od istog. Pod nasiljem u porodici se smatra vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje prema drugom članu porodice. Tuženom je od strane nadležnog policijskog službenika u dva navrata izricana hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja, na osnovu prijava za nasilje od strane tadašnje supruge. U nalazu Centra za socijalni rad, čije mišljenje je prvostepeni sud zatražio u skladu sa odredbom člana 286. Porodičnog zakona, konstatovano je da je kod BB prisutan strah od tuženog, naročito kada je u alkoholisanom stanju, da je za vreme trajanja zajednice trpela fizičko nasilje, da je sporno starateljstvo nad maloletnom decom, te da su to sve faktori koji pojačavaju rizik od ponavljanja nasilja u porodici.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno takvo ponašanje tuženog kvalifikovali kao nasilje u porodici i izrekli mu jednu od predviđenih mera zaštita od nasilja u porodici u skladu sa odredbama člana 197. i 198. Porodičnog zakona. Neosnovano revident ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodima da je bilo potrebno saslušati predstavnika Centra za socijalni rad na okolnost promene mišljenja u izveštajima Centra s obzirom da je u prvom izveštaju konstatovano da je nizak rizik od nasilja u porodici, dok je u izveštaju od 18.04.2024. goidne i nalazu datom u toku postupka navedeno da je prisutan rizik od nasilja u porodici. Promena u izveštaju Centra za socijalni rad objašnjena je u drugostepenoj odluci, odnosno u nalazu i mišljenju Centra od 13.01.2025. godine, gde je obrazloženo da je tuženi, nakon što mu je izrečena hitna mera zbog unznemiravanja supruge, ponovio uznemiravanje i usledila je nova prijava za nasilje i izricanje nove hitne mere. Stoga je Centar za socijalni rad u novom izveštaju zaključio da rizik od nasilja u porodici postoji, obrazloživši svoje mišljenje. U pogledu same mere koja je izrečena i vremena njenog trajanja, sud je u smislu odredbe člana 287. stav 2. Porodičnog zakona imao slobodu da odredi svaku meru zaštite od nasilja u porodici za koju oceni da se njome postiže najbolja zaštita. Sud ima i diskreciono ovlašćenje da proceni koliko izrečena mera zaštite od nasilja u porodici treba da traje, uz ograničenje predviđeno odredbom člana 198. stav 3. Porodičnog zakona da ne može trajati više od godinu dana. Stoga ne postoji pogrešna primena materijalnog prava na koju se ukazuje navodima revidenta. Štaviše, mere zaštite od nasilja u porodici mogu se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera određena, kako to predviđa član 199. Porodičnog zakona, s tim da u smislu odredbe člana 200. mogu prestati i pre isteka predviđenog vremena trajanja.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tuženog i našao da nisu od uticaja na pravilnost odluke drugostepenog suda.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković