Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Mitić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3358/2024 od 09.10.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3358/2024 od 09.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e          

  Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3358/2024 od 09.10.2024. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 1468/20 od 23.05.2024. godine, u stavu prvom izreke, u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete na sanaciji teretane i unutrašnjih radova isplati 236.376,00 dinara. Provstepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi štetu prouzrokovanu radovima koje je tuženi izvodio na stambeno-poslovnoj zgradi za formiranje krovne konstrukcije i nužnih troškova izgradnje krovne konstrukcije u iznosu od 570.816,00 dinara i u delu odluke o troškovima postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s Republika Srbija obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je zahtevu koji se odnosi na naknadu materijalne štete prouzrokovane izvođenjem radova tuženog na delu objekta tužioca, primenom člana 154. Zakona o obligacionim odnosima. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Zbog navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 14.08.2020. godine, a preinačena 26.12.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 236.376,00 dinara što na dan preinačenja tužbe predstavlja iznos od 2.017 evra (1 evro=117,1679 dinara).

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković