Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2917/22 od 17.01.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda pod istim brojem od 14.03.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog pa je utvrđeno da on ima pravo svojine na jednoj idealnoj polovini prizemlja porodične kuće koja se nalazi u ... na kp br.... KO Raška, ukupne površine 55,93 m2, koja se sastoji od prostorija koje su bliže navedene po nameni i površini u tom stavu izreke, stepenišnog prostora, otvorene terase na prizemlju i suterena, što je tuženi-protivtužilac dužan priznati i dozvoliti promenu posedovnog stanja kod nadležne SKN u Raški. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ima pravo svojine preko udela od ½ pa do traženog isključivog prava svojine na opisanom prizemlju porodične kuće u ... na kp br.... KO Raška. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da tužilac ima pravo svojine na jednoj idealnoj polovini parcele ... KO Raška, što je tuženi dužan priznati i dozvoliti promenu posedovnog stanja kod SKN u Raški kao neosnovan. Stavom petim izreke, utvrđeno je da je tuženi – protivtužilac jedini isključivi vlasnik po osnovu sopstvene izgradnje spratnog dela stambenog objekta porodične kuće koja se nalazi u ... na kp br.... KO Raška, koja se sastoji od prostorija čija namena i površina su navedene u tom stavu izreke, što je tužilac – protivtuženi dužan priznati i omogućiti tuženom da ovo svoje pravo upiše kod SKN u KO Raška. Stavom šestim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi – protivtužilac vlasnik idealne ½ prizemlja porodične kuće koja se nalazi u ... na kp br.... KO Raška, po osnovu nasleđa iza smrti oca VV ukupne površine 55,93 m2, koja se sastoji od prostorija bliže navedenih u tom stavu izreke, kao i da je vlasnik idealne ½ stepenišnog prostora, otvorene terase na prizemlju i suterena površine sa pripadajućim delom kp ... KO Raška što je tužilac – protivtuženi dužan priznati i omogućiti tuženom – protivtužiocu da ovo svoje pravo upiše kod SKN KO Raška u javne knjige a za višak od dosuđene pa do tražene ¼ nepokretnosti navedenih u ovom stavu protivtužbeni zahtev je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, kako to proizlazi iz navoda revizije, pobijajući je u stavovima trećem, petom, delimično šestom i sedmom izreke.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u pobijanom delu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/2020 i 10/2023 – dr zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca- protivtuženog osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom, otac parničnih stranaka sada pok. VV, biv. iz ..., kupio je 1974. godine kp br.... KO Raška u naselju ... . Pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Raškoj O 77/94 od 12.09.1994. godine, tužilac i tuženi su oglašeni za njegove jedine zakonske naslednike na po jednoj idealnoj polovini nasledne mase koju je između ostalog činila je kuća – zgrada koja se nalazi na kp br.... KO Raška, jer su se majka i sestra parničnih stranaka odrekle nasleđa koje im po zakonu pripada. Kuća je u momentu ostavinske rasprave imala upisano samo prizemlje. Tužilac i tuženi su upisani kao nosioci prava korišćenja na kp br.... u KO Raška u površini od 4,28 ari i držaoci porodične stambene zgrade na ovoj parceli sa udelima od po jedne idealne polovine. Iste godine kada je plac kupljen, tuženi i otac parničnih stranaka započeli su izgradnju porodične stambene zgrade svojim radom i sredstvima.. Na taj način je završeno prizemlje zgrade do 1978. godine. Počev od 1980. godine tuženi je isključivo svojim sredstvima i radom i prihodima iz radnog odnosa počeo da pravi sprat kuće, 1983. godine se oženio pa je i supruga svojim radom pomagala u izgradnji sprata. U prizemlju kuće su živeli roditelji i baba parničnih stranaka, na spratu tuženi sa porodicom, a docnije, kada se sin tuženog oženio on je ostao sa svojom porodicom na spratu, a tuženi sa suprugom preselio u prizemni deo kuće. Otac parničnih stranaka preminuo je 1994. godine. Tužilac se školovao i zaposlio u Beogradu i nije učestvovao radom i sredstvima u izgradnji sporne kuće.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je tužbeni i protivtužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na prizemlju kuće delimično usvojio za suvlasnički udeo od po ½ po osnovu nasleđa parničnih stranaka iza pok. oca i usvojio protivtužbeni zahtev utvrdivši da je tuženi isključivi vlasnik spratnog dela porodične kuće po osnovu sopstvene izgradnje, dok je tužbeni zahtev odbio preko suvlasničkog udela od ½ do zahteva za isključivu svojinu na prizemlju.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda ovakav zaključak drugostepenog suda u pogledu sticanja prava svojine na delovima porodične stambene zgrade se ne može prihvatiti, jer je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, koja je bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, a na šta se u reviziji osnovano ukazuje.

Odredbom člana 8. ZPP je propisano da sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka koje će činjenice da uzme kao dokazane. Drugostepeni sud je ocenom iskaza parničnih stranaka i svedoka utvrdio da je otac parničnih stranaka na placu koji je kupio 1974. godine te godine počeo izgradnju porodične kuće i da je prizemlje kuće izgradio uz pomoć tuženog koji je u tim radovima učestvovao ne sa namerom da stekne pravo svojine, već da pomogne ocu, a da je tuženi zatim počev od 1980. godine sam svojim sredstvima pravio sprat kuće koji je uz pomoć supruge i završio i u njemu živeo sa porodicom, te je ocenio da sprat kuće predstavlja isključivu svojinu tuženog, a prizemlje zaostavštinu pok. oca parničnih stranaka na kome tužilac i tuženi imaju pravo svojine od po ½ idealnih delova s obzirom da se njihova majka i sestra 1994. godine prilikom raspravljanja očeve zaostavštine odrekle prava nasleđivanja. Drugostepeni sud je ocenio da nije osnovana tvrdnja tužioca da je i prizemlje i sprat kuće izgradio otac, a da su se on i tuženi dogovorili o podeli nasleđene kuće, odnosno da je došlo do njene usmene deobe, jer je utvrdio da se u vreme raspravljanja zaostavštine pok. oca 1994. godine porodična stambena zgrada sastojala samo od prizemlja i da je kao takva bila upisana u LN KO Raška. Međutim, drugostepeni sud prilikom donošenja pobijane odluke nije cenio sve izvedene dokaze koji su bitni za donošenje odluke, na šta se revizijom ukazuje, te je pogrešno ocenio da je porodična stambena zgrada koja je predmet ove parnice 1994. godine imala samo prizemlje, jer iz iskaza parničnih stranaka i svedoka kojima je drugostepeni sud poverovao, proizlazi da je na kući do smrti oca već bio sagrađen sprat, pa je zaključak da je kuća 1994. godine, u vreme raspravljanja zaostavštine iza oca, bila prizemna kontradiktoran dokazima kojima je sud poverovao. Tokom prvostepenog postupka izveden je dokaz građevinskim veštačenjem, sudski veštak Zarije Zečević, čiji je zadatak bio utvrđivanje površine i strukture spornog porodičnog stambenog objekta, u nalaz je uneo foto snimak mikro lokacije spornog objekta na kome je vidljiva sporna porodična stambena zgrada. Iz uverenja RGZ SKN Raška od 08.03.2022. godine proizlazi da je snimanje svih novoizgrađenih objekata u ..., pa dakle i sporne porodične kuće, po službenoj dužnosti izvršeno 1976. godine po zahtevu urbanističke službe SO Raška, a iz iskaza veštaka proizlazi da je snimak koji je uneo u nalaz pribavio od katastra, da se radi o snimku iz 1976. godine, da je na njemu vidljivo da sporna porodična kuća ima sprat, te da je po njegovom mišljenju katastar spornu kuću pogrešno upisao kao prizemnu. Drugostepeni sud nijedan od ovih dokaza nije cenio (nalaz i mišljenje veštaka, iskaz veštaka kao i uverenje katastra od 08.03.2022. godine), a revizijom se osnovano ukazuje da od ocene tih dokaza zavisi pravilnost i zakonitost odluke. Naime, ukoliko iz foto snimka mikro lokacije sporne porodične stambene zgrade sačinjenog 1976. godine proizlazi da je sporna kuća u to vreme već imala sprat, onda nije moguće da je tuženi tek 1980. godine počeo da pravi sprat. Ova okolnost, koja je usled propusta drugostepenog suda ostala neraspravljena, može biti od uticaja kako na sticanje prava svojine na delovima sporne porodične stambene zgrade, tako i na mogućnost da su parnične stranke postigle dogovor o njenoj deobi, kako to tvrdi tužilac, a što je drugostepeni sud smatrao netačnom tvrdnjom, polazeći od toga da je kuća 1994. godine imala samo prizemlje, kako je to već objašnjeno.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 415. stav 1. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka na koju je ukazano ovim rešenjem tako što će u smislu citirane odredbe člana 8. ZPP ceniti sve izvedene dokaze zasebno i sve dokaze kao celinu i na osnovu rezultata celokupnog dokaznog postupka odlučiti o žalbi tužioca i doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković