Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja, o zahtevu tužioca je odlučeno na osnovu odredbe člana 348. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon). Ovim procesnim zakonom su regulisana pravila odlučivanja o tužbenom zahtevu koji je tuženi priznao i donošenje presude na osnovu priznanja, koja nije rezultat kontradiktornog raspravljanja o zahtevu istaknutom u postupku. Prema ovim procesnim pravilima, presuda na osnovu priznanja se ne može pobijati zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom i to isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Saglasno navedenom, primenom ovog instituta ne mogu se razmatrati procesna pitanja, na koja se upravo ukazuje navodima revizije tužioca u pogledu uslova za donošenje presude na osnovu priznanja, koja se prema procesnim pravilima ne može pobijati ni zbog pogrešne primene materijlanog prava. Osim toga, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, posebna revizija se ne može dozvoliti, jer nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije primenom člana 404. stav 1. ZPP. Prilikom odlučivanja, Vrhovni sud je imao u vidu i rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu koje je priloženo uz reviziju, ali nalazi da je ono bez uticaja na drugačiju odluku o ispunjenosti uslova iz člana 404. ZPP, s obzirom da se njim pravnosnažno ne okončava postupak, već se radi o rešenju kojim je ukinuta prvostepena odluka, što ne upućuje na zaključak da je u priloženoj odluci izraženo konačno prihvaćeno stanovište koje je suprotno pobijanoj odluci.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade za faktičko zauzeće podneta je 07.12.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 50.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković