Presudom Višeg suda u Beogradu P3 313/2016 od 10.07.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa su obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.07.2018. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženima glavnim i odgovornim urednicima portala "Peščanik" VV i GG da o svom trošku javno objave pravnosnažnu presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete, u prvom sledećem izdanju portala "Peščanik" računajući od dana donošenja presude. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud naloži tuženima BB i Udruženju građana "Peščanik" da o svom trošku javno objave pravnosnažnu presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete, u prvom sledećem izdanju portala "Peščanik" računajući od dana donošenja presude, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 95.100,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 217/2018 od 17.10.2018. godine, u stavu prvom izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 313/2016 od 10.07.2018. godine u stavu prvom izreke u delu u kome su obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos od 150.000,00 dinara sa kamatom od 10.07.2018. godine pa do isplate, kao i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P3 313/2016 od 10.07.2018. godine u preostalom delu stava prvog izreke i odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda iznos od još 50.000,00 dinara sa kamatom od 10.07.2018. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 313/2016 od 10.07.2018. godine, tako što su obavezani tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 93.100,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene BB za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženih VV, GG i Udruženja građana „Peščanik“ za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavovima 1,3, i 4. izreke, tužena BB iz ... je izjavila dozvoljenu i blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. 

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavovima 1,3 i 5. izreke, tužene VV, GG i Udruženje građana „Peščanik“ svi iz Beograda, izjavili su dozvoljenu i blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je u odgovoru na revizije tuženih, u celosti osporio navode revidenata i predložio da se revizije odbace kao nedozvoljene, odnosno odbiju kao neosnovane.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 839/19 od 21.03.2019. godine revizije tuženih su odbačene kao nedozvoljene. Odlučujući o ustavnim žalbama drugo, treće i četvrtotuženog, Ustavni sud je odlukom Už 8174/2019 od 08.02.2024 godine poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda, sa pravnim dejstvom i prema prvotuženoj, pa je odredio da Vrhovni sud donese novu odluku o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 217/2018.

Vrhovni sud je u skladu sa nalogom Ustavnog suda ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i ustanovio da su revizije tuženih osnovane.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, dana 13.05.2016. godine na internet portalu "Peščanik", čije su glavne i odgovorne urednice tužene VV i GG, a izdavač Udruženje građana „Peščanik“, objavljen je tekst pod naslovom "Dosoljavanje" autora, tužene prvog reda BB u kome je između ostalog navedeno:

"Dobro, sve je to provaljeno. Jedino je glupost ministra AA nenadmašna i nepredvidiva. Do sada nismo otkrili zašto je baš njemu dodeljena uloga da ispadne najgluplji. Možda zato što se on uvek pojavljuje posle Vučića da "zapuši" preostale rupe. I kakve bisere je prosuo ovoga puta? Izjavio je da je "spin" to što je glavna vest u Srbiji rušenje tri nelegalna objekta u Savamali. Baš samo tri objekta? A videsmo onu gomilu šuta koju bageri danima uklanjaju, a i rušenje je trajalo celu noć. Ministar je mudro dodao da rušenje na takav način ne sme da se dešava, ali i kada se desi nikako ne treba da bude glavna vest u Srbiji, nego valjda treba da bude sporedna, ili da je nema kao vesti da maskirani ljudi noću nelegalno ruše centar grada i vrše sijaset krivičnih dela. Jeste mu to mnogo glupo, ali ovo što sledi je najgluplje. Na pitanje novinarke zašto policija nije reagovala kada su unesrećeni čuvari i vlasnici objekata u Savamali obavestili šta se dešava, on je rekao da policija nije smela da reaguje jer nije dozvoljeno ugrožavati živote policajaca! Mogla je, kaže ministar da ih ubije električna struja iz porušenih objekata: i eto šta je ispalo - policija služi tome da čuva policiju. A građani, njima šta Bog da, neka ih udari struja. U stvari, tako im i treba. Ministar je lepo objasnio da se radi o građanima čiji su objekti služili "za sticanje bogatstva", da su to građevine dobijene spregom politike i tajkuna. Vučić je već pretio da će se ispitati ko je tim tajkunima dao dozvole da podižu nelegalne objekte koji smetaju njegovoj viziji Beograda na vodi, gde ima sve da sija i šljašti. Što da se ti "tajkuni" bagerima ne rasteraju kad ministar kaže da im je deset puta odbijena legalizacija izgrađenih objekata. Baš deset puta".

Pre objavljivanja spornog teksta, u emisiji RTS-a dana 12.05.2016. godine Zaštitnik građana je izjavio da je "nesporno utvrđeno u postupku kontrole da policija nije radila svoj posao kako treba i da to što je ostavila građane na milost i nemilost ljudima u fantomkama nije rezultat pojedinačne procene nekog policajca, već da je takva naredba data", a ministar unutrašnjih poslova AA je odgovorio da "svakako niko iz vrha policije zaista nije dao bilo kakvo naređenje kojim se naređuje nešto protivzakonito. Ali kada dođe do ugrožavanja života policajaca, kao na primer kada imamo isečene naponske kablove, onda zaista policija ne postupa, znači, ne prilazi tom delu, dok se ne otkloni opasnost po živote policajaca, ali izlazi na teren kao što je patrola Savskog venca izašla na teren. Ja svakako mogu da insistiram na sprovođenju istrage, ali ih ja lično ne sprovodim. Tako da, niti ću slušati bilo kakve snimke, niti ću ja sprovoditi istragu. To radi tužilac, i po nalogu tužioca se istrage i sprovode".

Tužilac je kao ministar unutrašnjih poslova, koju funkciju je obavljao od aprila 2014. godine, prilikom saslušanja u svojstvu parnične stranke izjavio da je svestan funkcije i mogućnosti kritike koje nisu istinite, ali da smatra da je to deo posla i da je javni funkcioner dužan to da trpi. Međutim, predmetni tekst ne predstavlja ono što je kao javni funkcioner dužan da trpi, jer ne predstavlja iznošenje kritičkog mišljenja autora, već je bila direktna uvreda njega u kojoj se naziva "glupim" i da je njegova glupost nenadmašna; da je dužan da trpi kritiku, ali ne i uvredu, a da su reči iznete u tekstu kako su naznačene: "jedino je glupost ministra AA nenadmašna i nepredvidiva" bila namera da se uvredi. Da je reč o tekstu koji se bavi time šta on radi vezano za njegov posao i da kritikuje njegove postupke, to da li bi se on složio ili ne, odgovorio bi u medijima, ali u konkretnom slučaju to se nije desilo, jer je to bila uvreda na šta je teško odgovoriti. Predmetni tekst ne predstavlja iznošenje kritičkog mišljenja, već direktnu uvreda njega i iznošenjem uvrede na javni način u sredstvima javnog informisanja povređena je njegova čast i ugled, jer ovaj tekst čita veliki broj ljudi koji mogu smatrati da se on nereagovanjem slaže sa onim što je napisano. U konkretnom slučaju ljudi iz njegovog neposrednog radnog okruženja su dolazili, jer su i oni videli da je ovo uvreda, a ne kritika njegovog rada. Da je tužena rekla "samo su argumenti ministra AA glupi ili nenadmašno glupi" smatrao bi da se odnosilo na argumente koje je izneo, ali s obzirom na sadržinu teksta reč je o uvredi lično.

Tužena BB nije sporila da je napisala predmetni tekst "Dosoljavanje". Tekst je objavljen kao reakcija tužene, koja je doktor sociologije, političar i bavi se analizom društvenih i političkih zbivanja, na događaje koji su se odvijali neposredno pre objavljivanja teksta, a koji se odnose na rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu u Savamali, kao i njena reakcija na ono što je tužilac izjavio za RTS i N1 i smatra da tekst predstavlja dozvoljenu političku kritiku u jednom izuzetno dramatičnom i traumatičnom događaju kao što je bilo rušenje u Savamali. Tužilac je bio ministar policije i sve je napisano s tih razloga, jer je smatrala da je ministar policije odgovoran za to što nije sprečeno rušenje jednog dela glavnog grada Srbije, iako je policija blagovremeno bila obaveštena o tome i odbila da reaguje, tako da tekst predstavlja kritiku ponašanja ministra AA kao ministra policije. Smatra neodgovornom izjavu tužioca da je cela ta priča o Savamali spin, da taj događaj ne zaslužuje da bude objavljen kao prva vest, jer smatra da je to bila apsolutno prva vest i da su svi tu vest komentarisali, da je neprimereno da ministar policije u javnosti iznosi netačne činjenice, jer je rekao da su porušene tri barake, a porušeno je dvanaest, da su ti objekti bili nelegalni i da postoji 10 presuda da su objekti nelegalni, pa smatra, da je to tačno, ne bi bilo potrebno da tajno, noću, pod fantomkama dođe neka ekipa da sruši deo grada, nego bi trebalo da se izvrše tih 10 presuda, potpuno legalno, po danu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je dana 13.05.2016. godine, maliciozno i netačno preneta izjava tužioca povodom nelegalnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici, da predmetni tekst ne doprinosi javnoj raspravi o navedenom događaju i nije usmeren na rešenje problema, već je usmeren na vređanje i subjektivnu kategorizaciju tužioca, na vređanje njegovog dostojanstva, ugleda i časti jer je u spornom tekstu navedeno "jedino je glupost ministra policije AA nenadmašna i nepredvidiva" i "do sada nismo još otkrili zašto je baš njemu dodeljena uloga da ispadne najgluplji", a iznete kvalifikacije su lezionog karaktera, s obzirom da je tužilac okarakterisan kao neko ko je "najgluplji" i čija je "glupost nenadmašna", što je dovelo do lične pogođenosti tužioca. Iznete kvalifikacije objavljene u tekstu "Dosoljavanje" predstavljaju prekoračenje slobode javnog informisanja i slobode izražavanja, jer nemaju karakter ozbiljne kritike na pojave koje su od interesa za javnost, već imaju tendenciju vređanja i omalovažavanja tužioca. Novinarsko mišljenje može biti izraženo sa izvesnom dozom preterivanja i provokacije radi ukazivanja na određenu važnu društvenu temu koja je od javnog interesa, tužilac kao ministar policije i nosilac javne funkcije dužan je da trpi kritiku, ali nije kao javni funkcioner lišen prava na lično dostojanstvo i u konkretnom slučaju ovo pravilo nije poštovano, jer su tužiocu pripisane lične osobine koje su dovele do direktne povređenosti časti i ugleda tužioca. Imajući u vidu navedeno, a primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, ceneći sve štetne posledice koje su objavljivanjem teksta nastupile za tužioca i da se ovakvim tekstom objavljenim na portalu "Peščanik", koji je čitan i autora, tužene BB, koja je često prisutna u medijima i čiji se stavovi često prenose, narušava ugled i kredibilitet tužioca u očima šire javnosti i očima saradnika, prvostepeni sud je našao da pravična naknada iznosi 200.000,00 dinara. Primenom odredbe člana 120. Zakona o javnom informisanju i medijima, naloženo je glavnim i odgovornim urednicima da javno objave pravosnažnu presudu, dok je takav zahtev odbijen u odnosu na tuženu BB i Udruženje građana "Peščanik".

Apelacioni sud je prihvatio razloge koje je u prilog svojoj odluci dao prvostepeni sud, s tim da je pogrešno pozivanje na odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima u pogledu odgovornosti tužene BB. I po shvatanju tog suda tužilac je pretrpeo nematerijalnu štetu objavljivanjem teksta na internet portalu „Peščanik“, dana 13.05.2016. godine pod naslovom: „Dosoljavanje“, kod pravilnog zaključka prvostepenog suda da delovi tog teksta ne doprinose javnoj raspravi o navedenom događaju i nisu usmereni na rešenje problema već na vređanje i subjektivnu kategorizaciju tužioca, na vređanje njegovog dostojanstva, ugleda i časti. Iz tih tekstova proizlazi da je tužilac okarakterisan kao neko ko je „najgluplji“ i da je njegova „glupost nenadmašna“ i rečima „Jeste mu to mnogo glupo, ali ovo što sledi je najgluplje“, pa predmetni tekst sadržinski u odnosu na navode koje je tužilac istakao da ga vređaju, ne doprinosi javnoj raspravi niti rešavanju određenog problema, niti širenju demokratije u društvu, već predstavlja ličnu povredu tužioca. Na osnovu odmeravanja pravične naknade nematerijalne štete, drugostepeni sud je delimično potvrdio prvostepenu presudu, pozivom na odredbe Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o javnom informisanju i medijima.

Vrhovni sud ne prihvata stanovište nižestepenih sudova.

Za pravilnu primenu materijalnog prava u sporu koji je pokrenut radi zaštite prava na privatni život, relevantno je da li postoje uslovi za ograničenje slobode izražavanja prvotužene, odnosno tuženih. Članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama garantovano je pravo na poštovanje privatnog života. Članom 10. iste konvencije garantovana je sloboda izražavanja. U konkurenciji ove dve vrednosti zagarantovane Konvencijom koja je sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka, Evropski sud za ljudska prava je uspostavio određene kriterijume prilikom ocene da li postoji opravdanost mešanja u slobodu izražavanja. Prvi kriterijum se odnosi na pitanje da li su izjave koje su date doprinele raspravi od javnog interesa. Zatim, da li se lice koje traži poštovanje svog privatnog života može smatrati javnom ličnošću. Sledeći kriterijum je sadržaj i oblik informacija sadržanih u članku i posledice njihovog objavljivanja.

U konkretnom slučaju povod članka čiji je autor prvotužena je izjava tužioca koju je dao u svojstvu ministra unutrašnjih poslova. Izjava, odnosno intervju je dat nakon događaja u Savamali, događaja za koji je prema izjavi Zaštitinika građana, „nesporno utvrđeno u postupku kontrole da policija nije radila svoj posao kako treba i da to što je ostavila građane na milost i nemilost ljudima u fantomkama nije rezultat pojedinačne procene nekog policajca, već da je takva naredba data.“ U izjavi je tužilac odgovorio da svakako niko iz vrha policije zaista nije dao takvo naređenje kojim se naređuje nešto „protivzakonito“ i da policija ne postupa dok se ne otkloni opasnost po živote policajaca. Nema sumnje da se radi o događaju za koji je javnost legitimno zainteresovana, o događaju koji privlači pažnju javnosti jer se tiče dobrobiti građana i života društvene zajednice. Ovo zato što se radi o događaju koji je prouzrokovao mnoga pitanja koja izazavaju značajne kontroverze, koja su važna sa društvenog aspekta i uključuju problem za koji je javnost imala poseban interes da bude obaveštena.

Radi razmatranja potrebe ograničavanja slobode izražavanja u vezi sa zaštitom prava na privatni život, potrebno je napraviti razliku između „običnog“ pojedinca i lica koje deluje u javnom kontekstu, kao politička ili javna ličnost. Po ovom kriterijumu, tužilac svakako spada u krug ličnosti u pogledu kojih su granice kritičkog komentara šire. Javne ličnosti, uključujući političare, kao i funkcionere, neizbežno su i svesno izloženi javnom preispitivanju. Stoga, oni moraju pokazati i veći stepen tolerancije u odnosu na kritičko mišljenje. Tužilac kao političar, a naročito kao ministar nadležan za resor unutrašnjih poslova, a u nadležnosti tog ministarstva je održavanje javnog reda i mira koje je neposredno dovedeno u pitanje spornim događajem, suočen sa kritikama u objavljenom tekstu, morao je pokazati veći stepen tolerancije od pojedinca koji takva svojstva nema.

U kontekstu slobode izražavanja treba praviti razliku između izjave o činjenicama i vrednosnih sudova. Postojanje činjenica se može dokazivati, dok se istinitost vrednosnih sudova ne može dokazivati. U objavljenom tekstu su izneti vrednosni sudovi autorke, prvotužene. Vrednosni sudovi mogu biti bezopasni, beznačajni, neutralni, oni koji ne vređaju, ali mogu biti i oštri, oni koji vređaju, šokiraju ili uznemiravaju. To je u skladu sa zahtevima pluralizma, tolerancije i širokogrudosti bez kojih nema demokratskog društva. U tom kontekstu tužilac kao političar i funkcioner koji javno istupa, morao je imati veći stepen tolerancije u odnosu na kritiku koja je za njega negativna. Tim pre, što u samom tekstu autor ne iznosi vrednosne sudove u odnosu na tužioca kao privatnu ličnost, već kao na javnu ličnost, na funkcionera, odnosno ministra policije.

Nižestepeni sudovi su svoje odluke zasnovali na upotrebi izraza „Ministru AA je poverena uloga da ispadne najgluplji“ i „Glupost ministra je nenadmašna“, ali su ovi izrazi izvučeni iz članka koji treba posmatrati kao celinu. Sloboda izražavanja dozvoljava izvesno preterivanje, dozvoljava provokaciju, pa i neumerene izjave. Mišljenje prvotužene kao autorke članka jeste izneto provokativno, koristeći jezik koji bi mogao da se smatra podsmešljivim, pa i uvredljivim, ali je odražavalo subjektivnu procenu prvotužene o postupcima i izjavama tužioca, s obzirom da je i sam tekst nastao kao reakcija na izjavu i intervju koji je tužilac dao u svojstvu ministra u vezi sa spornim događajem u Savamali.

S obzirom na sve ove okolnosti, kritički stav koji je iznet u objavljenom tekstu jeste od značaja za demokratsko društvo, jer se tiče događaja koji se odvijao u spornim okolnostima, da policija nije reagovala, a razloge nereagovanja tužilac je u svojstvu ministra izneo u intervjuu (nebezbednost samih pripadnika organa unutrašnjih poslova). Intervju je bio povod za kritički tekst autorke, prvotužene koja je u njemu iznela svoje vrednosne sudove.

Imajući u vidu sve navedeno, ne postoji nijedan razlog da se ograniči sloboda izražavanja. Dakle, radi se o izjavama koje doprinose raspravi od javnog interesa, o tužiocu koji je ne samo javna i politička ličnost, već je bio i funkcioner nadležan za poslove održavanja javnog reda i mira, za poslove značajne u vezi sa spornim događajem, u članku su izneti vrednosni sudovi koji se ne mogu dokazivati i isti je reakcija na izjave ministra date u vezi sa ovim događajem. Autorka jeste reagovala sa izvesnom oštrinom, ali je time iskazala svoj negativan stav prema izjavi, odnosno intervjuu tužioca u vezi sa događajem koji je bio bitan za interes javnosti.

Prilikom odlučivanja Vrhovni sud je imao u vidu da je nakon odbačaja revizije od strane Vrhovnog kasacionog suda, prvotužena podnela ustavnu žalbu 20.12.2018. godine i dopunu ustavne žalbe 08.08.2019. godine, da je Ustavni sud odbacio njenu ustavnu žalbu (Už 1468/2018), da je nakon toga podnela predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, da je Evropski sud doneo odluku po predstavci br. 4545/21 utvrđujući da je došlo do povrede člana 10. konvencije, a da je po ustavnoj žalbi ostalih tuženih dana 08.02.2024. godine poništio odluku VKS o odbačaju revizije, određujući da Vrhovni sud ponovo odluči o revizijama tuženih, te da je stavom 3. odluke odredio da ova odluka ima pravno dejstvo i prema BB koja nije podnela ustavnu žalbu, a nalazi se u istoj pravnoj situaciji kao podnosioci ustavne žalbe, saglasno članu 87. Zakona o Ustavnom sudu.

Iz svih navedenih razloga, nižestepene odluke su preinačene u pobijanom delu kojim je usvojen zahtev tužioca i odlučeno je kao u izreci ove presude na osnovu člana 416. ZPP.

Odluka o troškovima doneta je na osnovu člana 153, 154, 163. i 165. ZPP, pa su tuženoj BB dosuđeni troškovi za sastava odgovora na tužbu iznos od 6.000,00 dinara, na ime pristupa na jedno neodržano ročište iznos od 4.500,00 dinara, na ime zastupanja na tri održana ročišta iznos od po 7.500,00 dinara, na ime pristupa na četiri odložena ročišta iznos od po 4.500,00 dinara, za sastav žalbe iznos od 12.000,00 dinara, za sastav revizije iznos od 12.000,00 dinara. Tuženima VV i GG i Udruženju građana „Peščanik“, dosuđeni su troškovi za sastav odgovora na tužbu iznos od 6.000,00 dinara, za sastav jednog obrazloženog podneska iznos od 6.000,00 dinara, na ime pristupa na jedno neodržano ročište iznos od 4.500,00 dinara, na ime zastupanja na tri održana ročišta iznos od po 7.500,00 dinara, na ime pristupa na četiri odložena ročišta iznos od po 4.500,00 dinara, za sastav žalbe iznos od 12.000,00 dinara i za sastav revizije iznos od 12.000,00 dinara.

Troškovi na ime sudskih taksi u prvostepenom, drugostepenom i revizijskom postupku, tuženima nisu dosuđeni, jer visinu taksi nisu opredelili u skladu sa odredbom člana 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković