.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2939/2025
05.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Aleksandar Pribojac iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, Vojna pošta 3705 Raška, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1108/25 od 17.07.2025. godine, u sednici održanoj 05.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1108/25 od 17.07.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1108/25 od 17.07.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Raškoj P1 42/24 od 19.03.2025. godine, stavom I izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 56.700,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 48.600,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od 19.03.2025. godine do isplate. Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev za višak preko dosuđenih iznosa u stavu I izreke i to za iznos od 7.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i za iznos od 6.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha. Stavom III izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom IV izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 163.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1108/25 od 17.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda u stavovima I i IV izreke.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23- drugi zakon), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanom presudom pravnosnažno je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete prouzrokovane povredom na radu isplati određene novčane iznose, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. O ovom pravu tužioca za naknadu nematerijalne štete, sudovi su odlučili uz primenu relevantnih odredbi materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 04.04.2024. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude je 105.300,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
