U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stevana Damnjanovića, podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 242/25 od 27.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 18.03.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U DU

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stevana Damnjanovića, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-529/23 od 15.08.2025. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 242/25 od 27.10.2025. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o kazni, tako što Vrhovni sud protivpravne radnje okrivljenog AA bliže opisane pod tačkom 2. izreke prvostepene presude, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, pravno kvalifikuje kao krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i za to krivično delo ga, primenom odredbi članova 4, 42, 45. i 54. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-529/23 od 15.08.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca. Oštećena preduzeća „Univereksport“ DOO Novi Sad i „Delhaize Serbia“ DOO Beograd su sa imovinskopravnim zahtevom upućeni na parnični postupak. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka, a čiji iznos će biti utvrđen posebnim rešenjem u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 242/25 od 27.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-529/23 od 15.08.2025. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Stevan Damnjanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne drugostepene presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 242/25 od 27.10.2025. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ ili da ukine presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 242/25 od 27.10.2025. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem pobijane drugostepene presude na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Ovo sa razloga jer je pre donošenja drugostepene presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 242/25 od 27.10.2025. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivičnopravne radnje okrivljenog - krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ bliže opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude koje je izvršeno dana 21.09.2019. godine, a koje krivično delo je ušlo u sastav produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, pa je drugostepeni sud, pravilnom primenom zakona, bio dužan da u drugostepenoj presudi utvrdi da je dana 21.09.2025. godine za krivičnopravne radnje okrivljenog opisane pod tačkom 1. izreke prvostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom prvostepenom presudom okrivljeni AA oglašen krivim za izvršenje produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ, a koje produženo krivično delo obuhvata dve krivičnopravne radnje okrivljenog - dva krivična dela i to krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ bliže opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude koje je izvršeno dana 21.09.2019. godine i krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. KZ bliže opisano pod tačkom 2. izreke prvostepene presude koje je izvršeno dana 30.10.2019. godine. Za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ je Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 85/2005 ... 35/2019) propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine.

Odredbom člana 103. tačka 5) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) propisano je da ako u tom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, a odredbom člana 104. stav 6. KZ je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu da je krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ bliže opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, a koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim prvostepenom presudom, izvršeno dana 21.09.2019. godine, to se osnovano u zahtevu branioca okrivljenog navodi da je, shodno članovima 103. tačka 5) i 104. stav 6. KZ, protekom vremena od šest godina od izvršenja tog krivičnog dela, za to krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i to protekom dana 21.09.2025. godine.

Protiv prvostepene presude žalbu je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Stevan Damnjanović dana 12.09.2025. godine, dakle u vreme kada još nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ovo krivično delo, pa se ova okolnost nije ni mogla isticati u podnetoj žalbi. Imajući u vidu da je drugostepena presuda doneta dana 27.10.2025. godine, dakle nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ bliže opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, to je drugostepeni sud, u konkretnom slučaju, po pravilnoj primeni zakona bio ovlašćen da u žalbenom postupku ispita pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti, iz razloga jer je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka nastala okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje - zastarelost, pa učinilac dela ne može biti pravnosnažno oglašen krivim i sud mu ne može izreći ni krivičnu sankciju, te sledstveno tome da u obrazloženju drugostepene presude utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivičnopravne radnje okrivljenog - krivično delo bliže opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, pa da preinači prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što će krivičnopravne radnje okrivljenog bliže opisane pod tačkom 2. izreke prvostepene presude pravno kvalifikovati kao krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. KZ.

Međutim, kako drugostepeni sud to nije učinio, već je, nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivičnopravne radnje okrivljenog - krivično delo bliže opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu, to je na taj način na štetu okrivljenog AA učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi članova 103. tačka 5) i 104. stav 6. KZ, a na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stevana Damnjanovića, te je otklonio napred navedenu povredu zakona preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-529/23 od 15.08.2025. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 242/25 od 27.10.2025. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je protivpravne radnje okrivljenog AA bliže opisane pod tačkom 2. izreke prvostepene presude, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, po pravilnoj primeni zakona pravno kvalifikovao kao krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. KZ.

Nadalje, polazeći od ovako izmenjene pravne kvalifikacije dela, Vrhovni sud je okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca, nalazeći da je ovako odmerena kazna zatvora srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su u smislu člana 54. KZ utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku, stepenu krivice okrivljenog i jačini ugrožavanja zaštićenog dobra, kao i da je izrečena krivična sankcija nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivične sankcije iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samog okrivljenog, tako i na planu generalne prevencije.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, svojim navodima vezano za neobaveštavanje okrivljenog i branioca o sednici veća drugostepenog suda održanoj dana 27.10.2025. godine ukazuje na povredu odredbe člana 447. ZKP, a svojim navodima vezano za neuredno i neblagovremeno dostavljanje pismena braniocu okrivljenog - obaveštenja o datumu održavanja sednice veća drugostepenog suda ukazuje na povrede odredaba članova 242. i 243. ZKP, pa kako navedene povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to stoga Vrhovni sud ove navode zahteva branioca okrivljenog nije posebno ni razmatrao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković