U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih Vlade Petrovića i Zorana Živanovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vlade Petrovića i Zorana Živanovića, advokata Vuka Tufegdžića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu 22K.br.12/25 od 22.09.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 579/2025 od 15.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 25.03.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vlade Petrovića i Zorana Živanovića, advokata Vuka Tufegdžića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu 22K.br.12/25 od 22.09.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 579/2025 od 15.01.2026. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu 22K.br.12/25 od 22.09.2025. godine okrivljeni Vlada Petrović i Zoran Živanović su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po 5 (pet) godina u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 24.10.2024. godine do 19.12.2024. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrana napuštanja stana počev od 19.12.2024. godine pa do upućivanja okrivljenih na izdržavanje krivične sankcije.

Istom presudom prema okrivljenom Zoranu Živanoviću je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge heroina u količini od 1490,4 grama neto mase, a koja će po pravnosnažnosti presude biti uništena. Okrivljeni su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka solidarno plate Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu iznos od 555.340,00 dinara, a sudu iznos od 24.910,50 dinara, kao i da na ime paušala plate sudu iznose od po 30.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 579/2025 od 15.01.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Leskovcu i branioca okrivljenih Vlade Petrovića i Zorana Živanovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Leskovcu 22K.br.12/25 od 22.09.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih Vlade Petrovića i Zorana Živanovića, advokat Vuk Tufegdžić, zbog povreda zakona iz člana 16, člana 438. stav 1. tačka 4) (pogrešno označeno u zahtevu člana 438. stav 4.), člana 439. tačka 1), 2) i 3) i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Leskovcu 22K.br.12/25 od 22.09.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 579/2025 od 15.01.2026. godine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenih Vlade Petrovića i Zorana Živanovića u podnetom zahtevu ističe da sud u odnosu na okrivljenog Vladu Petrovića nije primenio odredbe Krivičnog zakonika o ublažavanju kazne, a koje je u konkretnom slučaju trebalo da primeni, obzirom da je okrivljeni Vlada Petrović otkrio lice od koga je nabavio opojnu drogu, njegovo prebivalište i ponudio se da odvede sud, javnog tužioca ili policiju na njegovu adresu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnov ispitivanja zakonitosti pravnosnažne presude u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog, odnosno njegovog branioca (član 485. stav 4. ZKP) i povrede zakona u smislu člana 439. tačka 3) ZKP, podrazumeva pre svega prekoračenje granica ovlašćenja koje je sud imao po zakonu donoseći tu odluku.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) je propisano da će se ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od 3 do 12 godina.

Polazeći od navedenog, u konkretnom slučaju, sud je okrivljenom Vladi Petroviću za izvršeno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, izrekao kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, dakle kaznu zatvora koja je tom zakonskom odredbom propisana kao vrsta krivične sankcije (kazne) koja se može izreći učiniocu tog krivičnog dela i istu je okrivljenom odmerio u visini koja ne prelazi granicu navedenom zakonskom odredbom propisanog maksimuma kazne zatvora (12 godina), pa je krivična sankcija u konkretnom slučaju odmerena u granicama propisanim za predmetno krivično delo.

Odredbom člana 246. stav 6. KZ je propisano da se učinilac dela iz stava 1. do 5. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može osloboditi od kazne.

Odredbom člana 56. tačka 2) Krivičnog zakonika propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne kada zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne. Odredbom člana 57. stav 4. Krivičnog zakonika je propisano da kada je sud ovlašćen da učinioca krivičnog dela oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti, bez ograničenja propisanih u stavovima 1. do 3. ovog člana.

Shodno citiranim odredbama člana 246. stav 6. KZ i člana 56. tačka 2) KZ, proizilazi da je primena odredbe člana 246. stav 6. KZ fakultativne prirode, odnosno da ista predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1. do 5. tog člana, a u vezi sa tim i fakultativnu mogućnost ublažavanja kazne ispod granice propisane zakonom shodno članu 56. tačka 2) KZ, tačnije da predviđa samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da, u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu, istog oslobodi od kazne za predmetno krivično delo, odnosno da mu izrekne kaznu ispod granice propisane zakonom, dakle proizilazi da sud nije u obavezi da oslobodi od kazne učinioca koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu, odnosno da mu izrekne kaznu ispod granice propisane zakonom.

Kako, u konkretnom slučaju, pobijanim pravnosnažnim presudama nije utvrđeno da je okrivljeni Vlada Petrović otkrio lice od koga je nabavio predmetnu opojnu drogu - heroin koji je kritičnom prilikom neovlašćeno radi prodaje držao i prenosio, imajući u vidu da iz pobijanih presuda proizilazi da okrivljeni nije priznao izvršenje predmetnog krivičnog dela, te da je u svojoj odbrani naveo da se sa licem koje mu se predstavilo kao AA, a koje mu se ni na jedan način nije legitimisalo, samo dogovorio za prevoz paketa sa lekovima i da on nije znao da se radi o heroinu, te kako iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne prvostepene presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu odredbe člana 246. stav 6. KZ, odnosno odredbe člana 56. tačka 2) KZ vezano za ublažavanje kazne, pa su stoga neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima ističe da je sud u konkretnom slučaju trebalo da u odnosu na okrivljenog Vladu Petrovića primeni odredbe Krivičnog zakonika o ublažavanju kazne.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vlade Petrovića i Zorana Živanovića u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 4. ZKP, iako član 438. ZKP ima samo dva stava, s tim što iz navoda branioca vezanih za ovu povredu i to da je na glavnom pretresu učestvovao sudija koji se morao izuzeti proizilazi da branilac zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima. Međutim, branilac okrivljenih u svojim daljim navodima, kojima obrazlaže postojanje po njemu ove povrede zakona, ne ukazuje ni na jedan od zakonskih razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP vezan za obavezno izuzeće sudije (što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP), već po nalaženju Vrhovnog suda suštinski ukazuje na nepravilnu primenu odredbe člana 37. stav 2. ZKP (zbog koje nije dozvoljeno podnošenje zahteva). Ovo imajući u vidu da branilac ističe da kako je predsednik veća zlonamerno saslušavao okrivljenog Zorana Živanovića ponovo na iste okolnosti kao ranije, sa namerom da istog „ulovi“ u nekoj grešci i na tome zasnuje osuđujuću presudu, te je tokom postupka iskazao netrpeljivost prema okrivljenima i prema njihovom braniocu, to je isti morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, a koji razlog je branilac već isticao u podnetom zahtevu za izuzeće postupajućeg predsednika veća.

Pored toga, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenima. Međutim, branilac u svojim daljim navodima uopšte ne navodi koje to zakonske odredbe je sud povredio odlukom o troškovima krivičnog postupka, već svojim navodima u ovom delu zapravo samo osporava visinu troškova veštačenja izvršenog od strane Zavoda za sudsku medicinu u Nišu na čiju nadoknadu su obavezani okrivljeni, kao i odluku suda da okrivljeni ove troškove solidarno plate, pogrešno pri tome navodeći iznos troškova veštačenja, te iznoseći razloge zbog čega bi po njegovom mišljenju okrivljeni u konkretnom slučaju trebalo da budu oslobođeni od obaveze plaćanja ovih troškova.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razloge pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima (član 438. stav 1. tačka 4. i član 441. stav 4. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP, te osporava visinu troškova veštačenja izvršenog od strane Zavoda za sudsku medicinu u Nišu na čiju nadoknadu su obavezani okrivljeni, kao i odluku suda da okrivljeni ove troškove solidarno plate, uz iznošenje razloga zbog čega bi po njegovom mišljenju okrivljeni trebalo da budu oslobođeni od obaveze plaćanja ovih troškova, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 16. ZKP, isticanjem da kako u konkretnom slučaju nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni Zoran Živanović izvršio predmetno krivično delo, to je sud bio dužan da donese odluku u njegovu korist i da ga oslobodi od optužbe. Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da prvostepeni sud u pobijanoj prvostepenoj presudi nije obrazložio saučesništvo okrivljenog Zorana Živanovića sa okrivljenim Vladom Petrovićem, niti je obrazložio zbog čega su okrivljeni dužni da solidarno plate troškove veštačenja, dok je drugostepeni sud bez davanja jasnih razloga odbio žalbe koje su izjavljene protiv prvostepene presude, a koji navodi branioca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da nijedan dokaz koji je izveden tokom postupka ne ukazuje da je okrivljeni Zoran Živanović učinio predmetno krivično delo za koje je osuđen i da je znao da okrivljeni Vlada Petrović u vozilu svoje supruge drži predmetnu opojnu drogu, a kojim navodima branilac okrivljenih po nalaženju Vrhovnog suda ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da povrede odredaba člana 16, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP nisu predviđene kao dozvoljeni zakonski razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenih, odnosno njihovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenih kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima.

Međutim, kako branilac okrivljenih dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vlade Petrovića i Zorana Živanovića, advokata Vuka Tufegdžića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenih u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković