Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je sud okrivljenog, koji je delo izvršio u stanju neuračunljivosti i prema kome je izrečena mera bezbednosti, oslobodio plaćanja troškova krivičnog postupka, a pobijanim rešenjima je odbio zahtev za naknadu troškova odbrane navodeći da te troškove plaća okrivljeni jer je u pitanju izabrani branilac.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu K 1402/23 od 15.03.2024. godine prema okrivljenom AA izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi i istim rešenjem je okrivljeni oslobođen od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, saglasno članu 264. stav 4. ZKP. Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KŽ1. 136/24 od 03.04.2025. godine odbijena je žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu K 1402/23 od 15.03.2024. godine. Branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Tabakov je u podnesku od 11.06.2025. godine istakao zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka koji su opredeljeni u ukupnom iznosu od 144.000,00 dinara i to iznos od 31.500,00 dinara na ime pristupa na glavni pretres od 31.01.2024. godine, iznos od 31.500,00 dinara na ime pristupa na glavni pretres od 15.03.2024. godine, iznos od 54.000,00 dinara na ime žalbe protiv rešenja kojim je izrečena mera bezbedosti od 12.04.2025. godine i iznos od 27.000,00 dinara na ime sastava troškovnika od 11.06.2025. godine.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda. Odredbom člana 266. ZKP, određeno je da nagrada i nužni izdaci branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Kada je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i prvostepeni sud svojim rešenjem na osnovu člana 264. stav 4. ZKP odlučio da okrivljenog oslobodi od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka, kao što je u konkretnom slučaj, treba imati u vidu odredbu člana 265. stav 1. ZKP, odnosno da krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, te nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Pored toga, u predmetnom krivičnom postupku advokat Aleksandar Tabakov okrivljenom nije bio postavljen kao branilac po službenoj dužnosti (u kom slučaju bi eventualno, nagrada i nužni izdaci branioca mogli biti isplaćeni iz budžetskih sredstava ako se utvrdi da bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on obavezan da izdržava), već izabrani branilac po punomoćju u spisima predmeta, te je u smislu člana 266. ZKP, nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da su pobijana pravnosnažna rešenja doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković