Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 570/25 od 09.12.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Kruševcu i branioca okrivljenog Dalibora Marinkovića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dalibora Marinkovića, advokat Ivan Stanojević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Marinkovića je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Dalibora Marinkovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to odbrani okrivljenog AA datoj na zapisniku pred OJT u Kruševcu Kt 246/22 od 01.03.2022. godine.

S tim u vezi branilac okrivljenog navodi da je okrivljeni AA imao status uhapšenog lica prema Izveštaju o policijskom hapšenju i sprovođenju Ku 47 – 41/2022 od 01.03.2022. godine, pa su okrivljenom u skladu sa odredbom člana 293. ZKP, morala biti predočena prava iz člana 69. ZKP od strane zamenika javnog tužioca, dok u zapisniku o saslušanju osumnjičenog pred OJT u Kruševcu Kt 246/22 od 01.03.2022. godine ne stoji pouka o pravima uhapšenog lica iz člana 69. ZKP, pa je ovako pribavljen i izveden dokaz nezakonit i na njemu se nije smela zasnivati odluka suda. Ovo, imajući u vidu da je odredba člana 293. stav 1. ZKP imperativnog karaktera, pa je u skladu sa ovom odredbom okrivljeni morao biti podučen o pravima iz člana 69. ZKP, a ne samo iz člana 68. i 70. ZKP. U prilog ovakvim navodima branilac okrivljenog se pozvao i na presudu Vrhovnog suda Kzz 92/2022 i Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1035/21. Pored toga okrivljenom prilikom saslušanja nije predočena ni krivična prijava, već samo službena beleška PU Kruševac od 01.03.2022. godine, odnosno navodi službene beleške, pa isti nije mogao biti upoznat sa krivičnom prijavom, te po navodima odbrane okrivljeni bez podnete krivične prijave od strane PU Kruševac nije mogao imati status okrivljenog lica niti biti saslušan na okolnosti izvršenja krivičnog dela.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Dalibora Marinkovića, advokat Ivan Stanojević isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Kragujevcu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 570/25 od 09.12.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o nezakonitim dokazima samim po sebi, ni po načinu pribavljanja (strana 2, poslednji stav i strana 3, prvi, drugi, treći, četvrti i peti stav i strana 4, prvi, drugi i treći stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

U pogledu navoda branioca da je ova povreda učinjena jer na glavnom pretresu nisu izvedeni kao dokaz pisani obrazac sačinjen od strane MUP-a, a sa nazivom „Prava dovedenog lica“ i Izveštaj o policijskom hapšenju i sprovođenju uhapšenog od 01.03.2022. godine, Vrhovni sud nalazi da se u prvom slučaju radi o pismenu koje sačinjava organ postupka - u konkretnom slučaju policijski službenici prilikom preduzimanja policijskih radnji i koje ima formu obrasca, o kojim pravima je okrivljeni nakon lišenja slobode upoznat, dok Izveštaj o policijskom hapšenju i sprovođenju uhapšenog od 01.03.2022. godine, takođe predstavlja akt koji sačinjava organ policije u vršenju svojih ovlašćenja u skladu sa odredbom člana 286. ZKP, te stoga nije učinjena povreda odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 419. ZKP.

Presude Vrhovnog suda Kzz 92/2022 i Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1035/21, na koje se poziva odbrana u podnetom zahtevu, se ne odnose na istu procesnu situaciju, jer se u oba slučaja radi o zapisniku o saslušanju okrivljenog u PU i ukazivanju od strane odbrane da je učinjena povreda iz člana 85. stav 3. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog Dalibor Marinković, advokat Ivan Stanojević zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema navodima zahteva u donošenju pobijane drugostepene presude Kž1 570/25 od 09.12.2025. godine učestvovao je sudija Radoman Sparić, kao predsednik veća, koji je morao biti izuzet od sudijske dužnosti, jer je u istom krivičnom postupku odlučivao o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom i to u rešenju Kž2 566/22 od 09.09.2022. godine, kojim je žalba usvojena i ukinuto rešenje o produženju pritvora.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Marinkovića ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP je propisano da će se sudija ili sudija porotnik izuzeti od sudijske dužnoti u određenom predmetu: tačka 4) ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac ili zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog, što proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno je opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte – Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33).

Iz navedenog proizlazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, učestvovanje sudije Radomana Sparića u odlučivanju o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora, po oceni ovog suda, nije takvog kvaliteta da bi dovelo u pitanje nepristrasnost ovog sudije u odnosu na njegovo kasnije odlučivanje u istom predmetu o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Iz spisa predmeta proizilazi da se veće Apelacionog suda u Kragujevcu, u čijem sastavu je bio sudija Radoman Sparić, kao predsednik veća, prilikom odlučivanja o izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog Dalibora Marinkovića, u rešenju Kž2 556/22 od 09.09.2022. godine, nije bavilo ni opravdanom sumnjom niti ocenom dokaza, već je ukinulo prvostepeno rešenje o produženju pritvora jer su nejasni razlozi za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pa se njegovo učestvovanje u donošenju navedenog rešenja, ne može poistovetiti sa nekim od slučajeva iz člana 438. stav 4. tačka 1) ZKP, zbog kojih bi sudija morao biti izuzet od sudijske dužnosti.

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, učestvovanjem sudije Radomana Sparića u ranijoj fazi postupka, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Marinkovića, advokata Ivana Stanojevića.

Branilac okrivljenog Dalibora Marinkovića, advokat Ivan Stanojević zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže isticanjem da iz iskaza okrivljenog AA ne proizlaze biće i obeležja krivičnog dela, te citira navode odbrane ovog okrivljenog i izvodi sopstvene zaključke da iz činjeničnog stanja ne proizlazi međusobni dogovor o vrsti, ceni i količini opojne droge, na koji način branilac polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i ocenom dokaza, u smislu odredbe člana 440. ZKP. Pored toga, branilac ističe i povredu člana 395. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 395. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković