Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Šeperca, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br. 31/25 od 18.11.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-16/26 od 03.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Šeperca, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br. 31/25 od 18.11.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-16/26 od 03.02.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini K.br. 31/25 od 18.11.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, za koje mu je sud utvrdio novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, te je osuđen na: - kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 01.05.2020. do 22.05.2020. godine i koja će se izvršavati u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, u ... ulica ... broj .., bez primene elektronskog nadzora, a koje okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora i

- novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara neplaćene kazne sud odrediti jedan dan kazne zatvora, a ukoliko plati deo novčane kazne ostatak kazne srazmerno će se zameniti kaznom zatvora, a ukoliko isplati ostatak novčane kazne izvršenje kazne će se obustaviti.

Prema okrivljenom AA izrečena je i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 3 meseca računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja mere. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-16/26 od 03.02.2026. godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Jagodini i presuda Višeg suda u Jagodini K.br. 31/25 od 18.11.2025. godine preinačena samo u pogledu odluke o kazni i meri bezbednosti, tako što je Apelacioni sud okrivljenom AA najpre utvrdio pojedinačne kazne za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim i to za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 01.05.2020. godine do 22.05.2020. godine i koju će izdržavati u Zavodu za izvršenje kazne zatvora i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 30 dana, a ukoliko novčanu kaznu ne plati u određenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih neplaćenih 1.000,00 dinara neplaćene kazne sud odrediti jedan dan kazne zatvora, dok je na osnovu člana 86. KZ u vezi člana 297. stav 5. KZ okrivljenom izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 1 godine, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora neće uračunati u vreme trajanja mere, dok su u preostalom delu žalba javnog tužioca i žalba branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinečanom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Nebojša Šeperac zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili iste ukine i spise predmeta vrati Višem sudu u Jagodini radi ponovnog odlučivanja.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Navedenu povredu branilac obrazlaže navodima da se pobijane presude zasnivaju na neodrživom zaključku o postojanju neprilagođene brzine, te da je sud nakon što je utvrđena činjenica da na predmetnoj deonici ne postoji znak za naseljeno mesto i znak ograničenja brzine (proizlazi iz zapisnika o uviđaju i dopisa nadležne opštine), zadržao zaključak o krivici uvodeći apstraktni pojam neprilagođene brzine. Po stavu odbrane, neprilagođena brzina, bez navođenja u izreci presude koja je to brzina prilagođena i po kom propisu – nije činjenica, već zaključak, koji ne može da se nalazi u izreci presude. Dalje se navodi da iz nalaza sudskomedicinskog veštaka proizlazi da je smrt oštećene nastupila usled gaženja pneumatikom u pokretu, a da okrivljeni nije mogao izvršiti gaženje, jer su točkovi njegovog vozila bili blokirani usled kočenja i da povrede oštećene ne odgovaraju mehanizmu udara vozila u uspravnom položaju pešaka budući da se veštak sudskomedicinske struke kategorično izjasnio da su povrede oštećene, sada pokojne BB, nastale mehanizmom pregaženja, zbog čega uzročna veza između radnje okrivljenog i smrtne posledice nije pouzdano utvrđena. Branilac navodi i da je veštak saobraćajne struke utvrdio da je pokojna mogla da uoči nadolazeće vozilo na udaljenosti od oko 70 metara, a to znači da je postojala objektivna mogućnost uočavanja opasnosti, vremenska distanca za reakciju i mogućnost da se predupredi opasna situacija, a da pokojna BB nije reagovala, te da u analizi saobraćajne nezgode može predstavljati propust pešaka i faktor koji je direktan uzrok opasne situacije. Takođe se navodi da sama činjenica da se vozilo kretalo brzinom većom od dozvoljene ne znači da je ta brzina u direktnoj uzročno- posledičnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode, već je neophodno utvrditi da li je upravo ta radnja bila odgovarajući uzrok nastanka posledice. U konkretnom slučaju, postoje okolnosti koje ukazuju da je opasna situacija nastala usled uključivanja vozila unazad iz dvorišta i boravka pešaka na kolovozu, a što predstavlja samostalne radnje koje imaju neposredan značaj za nastanak nezgode. Stoga zaključak da je upravo neprilagođena brzina okrivljenog predstavljala odlučujući uzrok nastanka smrtne posledice nije zasnovana na pravilnoj primeni krivičnog zakona, jer je nepropisno uključivanje vozila unazad iz dvorišta na kolovoz stvorilo iznenadnu prepreku u saobraćaju, koju okrivljeni nije bio dužan da predvidi jer vozač nije obavezan da računa sa protivpravnim i neočekivanim ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza vezanu za uzrok nastanka saobraćajne nesreće, uzročno- posledičnu vezu između radnje koju je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom i nastupelih posledica, istovremeno polemišući i sa doprinosom oštećenih na koji način, po stavu ovog suda, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti označava i obrazlaže povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Šeperca, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković