U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića, Slobodana Velisavljevića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Perića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.230/23 od 17.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 897/25 od 18.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Perića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.230/23 od 17.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 897/25 od 18.11.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.230/23 od 17.03.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ..., bez primene mera elektronskog nadzora, a koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani ukupan iznos od 33.081,00 dinar, a sudu iznos od 61.502,00 dinara, kao i da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.230/23 od 21.05.2025. godine ispravljena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.230/23 od 17.03.2025. godine i to tako što ispod grba umesto datuma „17.03.2023. godine“ treba da stoji datum „17.03.2025. godine“, te na strani 13. obrazloženja presude u pretposlenjem stavu nakon reči „iznos od“ treba da stoji „61.502,00 dinara na ime odbrane nalaza od strane istih veštaka na glavnom pretresu u bruto iznosu“, dok se sledeći stav u potpunosti briše, a u preostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 897/25 od 18.11.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Perića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.230/23 od 17.03.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Bojan Perić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.230/23 od 17.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 897/25 od 18.11.2025. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odluku ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, kao i da u smislu člana 488. ZKP, s obzirom na sadržaj zahteva, odredi odlaganje, odnosno prekid izvršenja pravnosnažne presude do donošenja odluke po podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanu osuđujuću presudu u odlučujućoj meri zasnovao na iskazu maloletne oštećene koji je ona dala u istrazi na zapisniku sačinjenom od strane javnog tužioca, a koji zapisnik je sud pročitao na glavnom pretresu, umesto da sud u konkretnom slučaju neposredno sasluša maloletnu oštećenu na glavnom pretresu i omogući odbrani da joj postavlja pitanja. Po stavu branioca, sud je ovakvim postupanjem kojim je odbrani uskratio mogućnost proveravanja na glavnom pretresu iskaza maloletne oštećene koji je ona dala u istrazi, a koji iskaz maloletne oštećene po stavu branioca faktički predstavlja jedino saslušanje maloletne oštećene u krivičnom postupku, budući da se prvo saslušanje maloletne oštećene pred policijom ne može koristiti kao dokaz u postupku, povredio odredbu člana 152. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 152. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 85/2005) propisano je da ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona, saslušanje se može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka. U slučaju da se maloletno lice saslušava više od dva puta, sudija je dužan da posebno vodi računa o zaštiti ličnosti i razvoja maloletnog lica. Odredbom stava 5. istog člana propisano je da kada je maloletno lice saslušavano u slučajevima iz stava 2, 3. i 4. ovog člana, na glavnom pretresu će se uvek pročitati zapisnik o njegovom iskazu, odnosno pustiti snimak saslušanja.

Po nalaženju Vrhovnog suda, citiranom odredbom člana 152. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica je kao pravilo predviđeno da se saslušanje maloletnog lica koje je oštećeno krivičnim delom nasilje u porodici iz člana 194. KZ može sprovesti najviše dva puta, a da se oštećeno maloletno lice samo izuzetno može saslušati više od dva puta i to ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka. Imajući u vidu navedeno, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je maloletna oštećena BB dva puta neposredno saslušavana na navode kritičnog događaja i to prvi put dana 28.10.2022. godine u prostorijama PS Velika Plana prilikom podnošenja krivične prijave protiv okrivljenog u prisustvu zakonskog zastupnika majke i predstavnika Centra za socijalni rad u Velikoj Plani, a potom drugi put i od strane Osnovnog javnog tužioca u Velikoj Plani dana 21.12.2022. godine u prisustvu zakonskog zastupnika - majke VV, punomoćnika maloletne oštećene - advokata Vesne Veličković, psihologa i socijalnog radnika Centra za socijalni rad u Velikoj Plani i izabranog branioca okrivljenog - advokata Jelene Mirković, kao i imajući u vidu da je sud ocenio da u konkretnom slučaju nije neophodno neposredno saslušanje maloletne oštećene na glavnom pretresu, budući da je ista prethodno dva puta neposredno saslušavana na navode istog događaja i imajući u vidu da je sa maloletnom oštećenom obavljen i razgovor od strane stručnih i kompetentnih lica – komisije veštaka Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, a u vezi čega je sudu dostavljen pisani nalaz i mišljenje navedene komisije veštaka i čiji predstavnici su ispitani i na glavnom pretresu, to stoga, po nalaženju Vrhovnog suda, upoznavanjem na glavnom pretresu održanom dana 17.03.2025. godine sa sadržinom iskaza maloletne oštećene BB datom dana 21.12.2022. godine pred Osnovnim javnim tužiocem u Velikoj Plani na zapisniku sačinjenom pod brojem KTI.23/22 i to njegovim čitanjem, umesto neposrednog ispitivanja maloletne oštećene na glavnom pretresu, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno odredbama člana 152. stav 2. i 5. ZKP, te je čitanjem navedenog iskaza maloletne oštećene izveo dozvoljeni dokaz, pri čemu ni okrivljeni, a ni njegov branilac tokom postupka nisu imali primedbe na ovaj dokaz. Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je prvostepeni sud nepravilno odbio dokazni predlog odbrane da se na glavnom pretresu saslušaju policijski službenici na okolnost lokacije vučjaka, a radi provere istinitosti iskaza maloletne oštećene, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 395. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, isticanjem da je sud nekritički prihvatio iskaz maloletne oštećene u celosti i samo na osnovu njenog iskaza, koji nije potkrepljen nijednim drugim izvedenim dokazom, zaključio da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, te da je nejasno na osnovu kog dokaza je sud utvrdio da je okrivljeni odveo maloletnu oštećenu u dvorište kod četiri vučjaka, budući da je maloletna oštećena u svom iskazu navela da ju je okrivljeni odveo u kavez sa četiri vučjaka i ostavio samu, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 395. i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Perića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković