Vrhovni sud, sudija Jasmina Vasović, u predmetu predlagača AA iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o prigovoru predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev2 3007/2025, doneo je 24.04.2026. godine, nakon sprovdenog ispitnog postupka

R E Š E NJ E

ODBIJA SE prigovor predlagača u delu kojim je tražio usvajanje prigovora i nalaganje postupajućem sudiji ubrzanje postupka pred Vrhovnim sudom u predmetu Rev2 3007/2025, kao neosnovan.

ODBACUJE SE prigovor predlagača u delu kojim je tražio naknadu štete u iznosu od 235.000,00 dinara, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je 24.02.2026. godine podneo Vrhovnom sudu prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev2 3007/2025, sa predlogom da se prigovor usvoji, naloži postupajućem sudiji ubrzanje postupka pred Vrhovnim sudom, kao i da mu se naknadi šteta u iznosu od 235.000,00 dinara.

Odlučujući o prigovoru u delu u kom je traženo njegovo usvajanje i nalaganje postupajućem sudiji ubrzanje postupka pred Vrhovnim sudom u predmetu Rev2 3007/2025, na osnovu odredaba čl. 7, 9 i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15 i 92/23), Vrhovni sud je utvrdio da je prigovor neosnovan.

Na osnovu elektronskog izveštaja pisarnice Vrhovnog suda utvrđeno je da je predmet Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 272/2022 sa predmetom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2930/2024, primljen u Vrhovnom sudu 08.10.2025. godine, da je zaveden pod poslovnim brojem Rev2 3007/2025, da je odluka u tom predmetu doneta u sednici veća 19.03.2026. godine i da je otpravljena iz suda 23.04.2026. godine.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona. Po odredbi člana 10. stav 1. Zakona o parničnom postupku stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Odredbama člana 1. st. 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se ovim zakonom uređuje zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Svrha ovog zakona jeste da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, dok je u članu 11. propisano da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak u roku koji određuje.

Imajući u vidu napred utvrđeno u kontekstu sadržine odredaba čl. 1, 4. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je odbio prigovor predlagača, jer je predmet na koji se odnosi prigovor za ubrzavanje postupka okončan pre odlučivanja o ovom prigovoru, u roku propisanom članom 7. istog zakona. Naime, prigovor radi ubrzavanja postupka, kao jedno od sredstava kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, ima prvenstveno preventivno dejstvo jer služi ubrzavanju postupka, a zatim i kompenzatorno dejstvo. U konkretnom slučaju, predlagač je u prigovoru tražio ubrzavanje postupka u predmetu ovog suda Rev2 3007/2025, koji je okončan 19.03.2026. godine i odluka je otpravljena iz suda. Imajući u vidu da je prigovor ostvario svoju svrhu, jer je odmah posle njegovog izjavljivanja doneta revizijska odluka, te da ne postoji potreba za nalaganjem procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o prigovoru predlagača u delu u kojem je tražio naknadu štete, Vrhovni sud je ocenio da je prigovor u ovom delu nedozvoljen.

Naime, članom 3. stavom 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđena su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i to: 1) prigovor radi ubrzavanja postupka; 2) žalba i 3) zahtev za pravično zadovoljenje. Prema članu 23. stav 1. tačka 1. ovog zakona, pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu predstavlja vrstu pravičnog zadovoljenja, a prema članu 22. stav 1. istog zakona pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen. Odredbom člana član 26. stav 1. propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a prema članu 28. stav 1 istog zakona, za odlučivanje po tužbi isključivo je mesno nadležan osnovni su na čijem području tužilac ima prebivalište.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da postupak po prigovoru za ubrzavanje postupka predstavlja posebnu vrstu postupka kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, a da se po tužbi za novčano obeštećenje odlučuje u posebnoj parnici na način propisan čl. 26. do 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega je Vrhovni sud prigovor predlagača u ovom delu odbacio i odlučio kao u stavu drugom izreke.

S u d i j a

Jasmina Vasović, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima

pravo žalbe Vrhovnom sudu u roku

od 8 dana od dana prijema ovog rešenja

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković