.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11445/2025
11.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Preduzeće za trgovinu i usluge „Oputa“ d.o.o. Lešnica, čiji je punomoćnik Predrag Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Danojlović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2566/24 od 07.11.2024. godine, na sednici održanoj 11.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2566/24 od 07.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2566/24 od 07.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 35/22 od 31.01.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 35/22 od 17.07.2024. godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga isplati 1.505.138,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.01.2012. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 195.902,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok se zahtev tužioca preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 213.151,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa pripadajućom kamatom odbija.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2566/24 od 07.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici P 35/22 od 31.01.2023. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 35/22 od 17.07.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Predmet tužbenog zahteva je isplata duga nastalog iz poslovne saradnje preduzeća tuženog i tužioca, povodom koga su zakonski zastupnik tužioca i tuženi sačinili ispravu - „priznanicu“ prema kojoj tuženi navedeni dug priznaje i prihvata kao lični dug, odnosno kao dug koji će izmiriti iz svojih ličnih sredstava. Sudovi su usvajali tužbeni zahtev primenom odredbe člana 387. i 446. Zakona o obligacionim odnosima, ocenjujući neosnovanim prigovor zastarelosti potraživanja shodno odredbi člana 392. i 371. ZOO. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 17.01.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 1.505.138,49 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu radi isplate duga, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
