Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 283/24 od 04.07.2024. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovog suda u Kragujevcu P1 524/23 od 25.10.2023. godine, u delu stava 2. izreke, kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilju vrati na isti posao i u tom delu tužba odbačena. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovog suda u Kragujevcu P1 524/23 od 25.10.2023. godine u stavu 1, preostalom delu stava 2. i u stavu 5. izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog o otkazu Ugovora o radu od 30.06.2020. godine, broj ... od 01.07.2020. godine, kao nezakonitog, kao i vraćanje na rad na odgovarajuće radno mesto i obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 440.125,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu ... . Pobijanim rešenjem od 30.06.2020. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 3. tač. 1) i 8) Zakona o radu, kao i člana 106. stav 2. tačka 6), člana 106. stav 1. tačka 15) i člana 75. stav 3. tač. 1), 2) i 13) Pravilnika o radu tuženog, zbog nepoštovanja radne discipline. Stavljeno joj je na teret da je postupila suprotno nalogu direktora tuženog iz rešenja broj ... od 13.04.2020. godine, da zbog smanjenja obima posla usled nastupanja objektivnih okolnosti u vezi sa pandemijom, bude na plaćenom odsustvu u trajanju od 25 radnih dana, u periodu od 13.04.2020. godine do 18.05.2020. godine, te da se samoinicijativno vratila na posao 07.05.2020. godine. Takođe, utvrđeno je i da je tužilja dana 11.05.2020. godine otišla do direktorke tuženog, tražeći da se vrati na rad pre datuma iz navedenog rešenja, što joj nije odobreno, te da je odbila molbu direktorke i dvojice zaposlenih kod tuženog da napusti kancelariju. Tek nakon intervencije policije, tužilja je napustila kancelariju direktora, a povodom navednog događaja, pravnosnažnom presudom Pr br. 4961/20 od 23.03.2021. godine, oglašena je odgovornom zbog izvršenja prekršaja iz člana 7. stav 1. Zakona o javnom redu i miru. Tužilja je pre donetog rešenja upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovor o radu, na koje se izjasnila.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i poništio rešenje tuženog od 01.07.2020. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i obavezao tuženog da tužilju vrati na rad na isti ili odgovarajući posao. Po stanovištu tog suda, događaj zbog koga je tužilji otkazan ugovor o radu, odigrao se u specifičnom periodu, odmah nakon ukidanja vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije korona virusa, te je tužilja imala opravdanu bojazan za svoj radnopravni status za koji je tražila pojašnjenje od direktorke. Stoga, po oceni tog suda, ponašanje tužilje ne predstavlja kršenje radne discipline.

Suprotno zaključku prvostepenog suda, drugostepeni sud je ocenio da je tužilja po objektivno razumnim merilima morala da zna da je njeno ponašanje kritičnog dana (odbijanje da napusti kancelariju direktorke, govor povišenim tonom), bilo suprotno od uobičajenog ponašanja koje se očekuje od zaposlenog i koje se može tolerisati, iz kojih razloga se tužilja ne može pozivati na to da nije imala svest o učinjenoj povredi radne discipline, tim pre, što je tužilja u vezi sa navedenim događajem, oglašena odgovornom za izvršenje prekršaja iz člana 7. stav 1. Zakona o javnom redu i miru. Sa navedenih razloga, ovaj sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 01.07.2020. godine i vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 3 tačka 8) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje, a stavom 3. da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Prema članu 75. stav 3. Pravilnika o radu tuženog od 04.01.2019. godine, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to: ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom (tačka 1); ako se bahato, nepristojno ili nedolično ponaša u toku radnog vremena, koje šteti ugledu preduzeća (tačka 2) i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 13).

Članom 12. stav 4. Ugovora o radu, zaključenim dana 24.04.2003. godine između tužilje i tuženog, propisano je, pod a) da poslodavac – direktor preduzeća može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe preduzeća, i to: ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad u preduzeću i to bahato, nepristojno ili nedolično ponašanje u toku radnog vremena, koje šteti ugledu preduzeća.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i citirane zakonske odredbe, kao i odredbe Pravilnika o radu tuženog i Ugovora o radu, i po oceni Vrhovnog suda, u radnjama tužilje stekla su se obeležja nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu, zbog čega joj je predmetnim rešenjem tuženog od 01.07.2020. godine zakonito prestao radni odnos. Opštim aktom tuženog – Pravilnikom o radu, propisano je da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ako ne izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom, ako se bahato, nepristojno ili nedolično ponaša u toku radnog vremena, na način koji šteti ugledu preduzeća, kao i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, kako prema poslodavcu tako i prema ostalim zaposlenima, a posledice nepoštovanja radne discipline regulisane su Zakonom o radu i Ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac.

Kako je, u konkretnom slučaju, utvrđeno da je tužilja učinila povredu radne discipline, tako što se nedolično ponašala prema pretpostavljenoj – direktorki tuženog, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je postojao opravdani razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu. Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad u smislu člana 191. Zakona o radu, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Navodi revizije tužilje odnose se na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj. Ocena dokaza, takođe, ne može biti predmet osporavanja, jer o tome koje će činjenice da uzme kao dokazane, odlučuje sud po svom uverenju na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka u smislu odredbe člana 8. ZPP.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, Vrhovni sud je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković