U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Srđana Đurđevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 37K 318/24 od 14.04.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 421/25 od 22.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 24.02.2026. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Srđana Đurđevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 37K 318/24 od 14.04.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 421/25 od 22.10.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 37K 318/24 od 14.04.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje i to u ..., ulica ... uz primenu mere elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude. Ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku sud će istu zameniti tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da zatvor ne može biti duži od 6 meseci. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 421/25 od 22.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 37K 318/24 od 14.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Srđan Đurđević, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe i obaveže Republiku Srbiju da snosi troškove postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da delo za koje se okrivljeni gonio nije krivično delo, obzirom da u izreci prvostepene presude nije navedena i opisana radnja izvršenja kao objektivni element krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno činjenice koje čine dovođenje u zabludu ili održavanje u zabludi oštećenog koje su, u konkretnom slučaju, navele oštećenog da preda svoj automobil. Radnja dovođenja ili održavanja u zabludi predstavlja kriminalnu aktivnost koja odnos između ugovorača pravnog posla razlikuje od prostog neispunjenja ugovorne obaveze i čini ga krivičnim delom, pa bi bez navođenja ovog elementa krivičnog dela, koji u suštini predstavlja realizaciju prevarne namere, odnos između ugovornih strana, pa i neispunjenje ugovornih obaveza ostalo u okviru građanskopravnog odnosa. Po stavu odbrane, u činjeničnom opisu krivičnog dela prevara u izreci presude moraju jasno biti navedene one činjenice koje je okrivljeni lažno prikazao oštećenom, pa ga je time doveo u zabludu i da su tako prikazane činjenice navele oštećenog da na štetu svoje imovine nešto učini, a toga nema ni u optužnom aktu ni u pobijanoj presudi.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. postoji onda kada je delom iz stava 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara.

Radnja krivičnog dela prevara sastoji se u navođenju pasivnog subjekta da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Namera je nužni subjektivni element ovog krivičnog dela i to namera da se dovođenjem ili održavanjem u zabludi pasivnog subjekta, sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, u stanju kada je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupacima, lažnim prikazivanjem činjenica da će preuzeto putničko vozilo oštećenom platiti, doveo istog u zabludu i naveo ga da na štetu svoje imovine nešto učini, na taj način što je ugovorio sa oštećenim da za potrebe rent a car agencije čiji je vlasnik njegova supruga kupi od oštećenog putničko vozilo, o čemu je sačinjen kupoprodajni ugovor dana 14.06.2022. godine između oštećenog i supruge okrivljenog po ceni od 4.900 evra, s tim što je dogovor bio da mu mesečno plaća 300 evra do isplate celokupne cene, a da se za eventualne kvarove na vozilu odbije od cene, tako da je konačan dogovor bio da cena bude 4.300 evra, ali je okrivljeni u narednom periodu, pa sve od 27.11.2023. godine održavao oštećenog u zabludi tokom komunikacije putem poruka obećavajući mu da će uskoro početi sa otplatom, do čega nije došlo, pa je okrivljeni zadržao vozilo dok oštećenom nije ništa platio, na koji način je pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 504.938,14 dinara, pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U konkretnom slučaju, u izreci označene presude, navedeni su svi subjektivni i objektivni elemenati krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Naime, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisana je i namera, kao nužan subjektivan element krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ i radnja izvršenja kao objektivni elemenat ovog krivičnog dela, odnosno činjenice, čijim lažnim prikazivanjem je okrivljeni doveo u zabludu oštećenog, a koje su, u konkretnom slučaju navele oštećenog da mu na štetu svoje imovine preda putničko motorno vozilo dovodeći istog u zabludu da će mu na ime kupoprodajne cene isplaćivati mesečno iznos od 300 evra sve do isplate u celosti iste i održavao ga u zabludi tokom komunikacije putem poruka obećavajući da će uskoro početi sa otplatom, a do čega nije došlo, već je okrivljeni zadržao vozilo, a oštećenom nije ništa platio.

Ujedno Vrhovni sud nalazi da su tačni navodi zahteva da radnja dovođenja i održavanja u zabludi predstavlja kriminalnu aktivnost koja odnos između ugovarača pravnog posla razlikuje od prostog neispunjenja ugovorne obaveze i čini ga krivičnim delom, a koja radnja je i opisana u izreci pobijane presude, a kako je već navedeno u ovoj odluci i predstavlja realizaciju prevarne namere i u konkretnom slučaju pravi razliku između neispunjenja ugovornih obaveza koje ostaju u okviru građanskopravnog odnosa i postojanja krivičnog dela.

Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog suda, opisane radnje koje je okrivljeni preduzeo sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković