Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva kao razlog podnošenja zahteva navodi povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP u vezi člana 107. stav 2. i 6. KZ, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno, ali ne obrazlaže u čemu se sastoje povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP.

Povredu zakona iz člana 439 tačka 2. u vezi člana 107. stav 2. i 6. KZ javni tužilac obrazlaže navodima da je u odnosu na okrivljenog AA povređen zakon, da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja izrečene kazne zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, na osnovu člana 107. stav 6. KZ, koju odredbu sud nije primenio, te da je branilac podneo zahtev za utvrđivanje zastarelosti izvršenja ove kazne.

Međutim, u konkretnom slučaju javni tužilac ne ukazuje na koji način je pobijanim presudama učinjena pomenuta povreda zakona i u obrazloženju svog zahteva navodi činjenice koje nisu bile predmet odlučivanja u nižestepenim presudama. Naime, sud se bavio pitanjem zastarelosti izvršenja kazne u daljem toku postupka postupajući po navedenom zahtevu branioca, koja odluka nije predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti od strane javnog tužioca.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj, te je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković