Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 5. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Jovice Mijaljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.515/23 od 31.10.2025. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 br.1/26 od 11.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 22. aprila 2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Jovice Mijaljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.515/23 od 31.10.2025. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 br.1/26 od 11.02.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.515/23 od 31.10.2025. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 5. KZ, za koje delo je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko ne plati novčanu kaznu u tom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. U ovu kaznu, na osnovu člana 63. KZ, okrivljenom je uračunato vreme provedeno pritvoru od 24.07.2023. godine do 11.08.2023. godine.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala sudu i troškova krivičnog postupka oštećenom, u iznosima navedenim u izreci prvostepene presude. Istovremeno, okrivljeni je obavezan da oštećenom naknadi iznos od 9.400 evra, te da mu vrati bankovnu karticu i karticu od ručnog sata, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 br.1/26 od 11.02.2026. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA – advokata Jovice Mijaljevića i Nataše Mijaljević, a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.515/23 od 31.10.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Jovica Mijaljević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači tako što će se okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da zahtev valja odbaciti, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim (drugostepenim) sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u uvodu, kao razlog za podnošenje zahteva, između ostalog, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, a u obrazloženju, s tim u vezi, ističe da se pobijane presude zasnivaju na nedozvoljenom i nezakonitom dokazu i to na CD-u sa video zapisom koji je izuzet sa servera hotela „...“ iako je sadržaj snimka sa CD nosača kratak i ne daje kompletnu sliku celokupnog događaja.

Kako izloženim navodima zahteva branilac okrivljenog samo formalno ističe navedenu bitnu povredu odredba krivičnog postupka, pri čemu ne navodi u čemu se nezakonitost ovog dokaza sastoji, već u suštini osporava njegovu dokaznu snagu i osporava ocenu suda o prihvatljivosti tog dokaza, a kojim navodima, po oceni ovog suda, ukazuje na povredu člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Nadalje, u podnetom zahtevu branilac ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i s tim u vezi ističe da su nejasni razlozi prvostepenog suda u pogledu donošenja rešenja o izvođenju dokaza pribavljanjem potvrde od taksi firme „... taxi” na okolnosti kretanja taksi vozila kojim je predmetnog dana upravljao okrivljeni, kao i razlozi o stavljanju van snage rešenja o izvođenju dokaza pribavljanjem snimka video nadzora hotela „...“ na kome se vidi trenutak kada predmetna torbica dospeva na pločnik ispred hotela.

Branilac u zahtevu ukazuje i na povredu odredba člana 395. stav 2. ZKP, isticanjem da je odbrana predlagala da se u dokaznom postupku izvrši uvid u torbicu koja je privremeno oduzeta, a o kom dokaznom predlogu sud nije odlučio, protivno odredbama člana 68. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, pa kako ni ove povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Najzad, podnetim zahtevom ukazuje se na povredu odredba člana 441. stav 3. ZKP, zbog koje povrede je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, međutim u obrazloženju zahteva branilac s tim u vezi navodi samo da je u konkretnom slučaju došlo do pogrešne primene odredaba krivičnog postupka u vezi sa imovinskopravnim zahtevom, ne konkretizujući na koji način je učinjena navedena povreda zakona, a zahtev podnosi i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koju ne obrazlaže, pa kako odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković