Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1.6/26 od 06.02.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Knjaževcu K 56/25 od 13.10.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Miloš Josipović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP branilac okrivljene u podnetom zahtevu navodi da radnje zbog kojih je okrivljena oglašena krivom ne sadrže sva bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ obzirom da iz izreke presude ne proizilazi da je okrivljena rečima navedenim u izreci uputila ozbiljnu i konkretnu pretnju koja je objektivno podobna da izazove osećaj ugroženosti za život ili telo oštećenog, te da u njenim radnjama eventualno stoje svi bitni elementi krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, jer je nespretno pokušala da uvredi oštećenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Po oceni Vrhovnog suda, u radnjama okrivljene AA, stiču se sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je oglašena krivom. Ovo stoga što reči navedene u izreci presude „...brojao si dva, sada brojiš jedno, a brojaćeš i nula“, koje je okrivljena uputila oštećenom kritičnom prilikom, znajući pri tome da mu je u prethodnom periodu u saobraćajnoj nesreći nastradala ćerka i da ima još jedno dete, posmatrane u celini i u kontekstu razloga upućivanja oštećenom, predstavljaju ozbiljnu i konkretnu pretnju, koja je kod njega izazvala osećaj straha i životne ugroženosti za njegovu drugu ćerku, a o tome zbog čega nalazi da je reč o ozbiljnoj pretnji u smislu člana 138 KZ, drugostepeni sud je na strani dva stav 7. i strani tri stav 1. obrazloženja svoje odluke, izneo jasne i iscrpne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu u kojem se ukazuje da u radnjama okrivljene ne stoje sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već bitni elementi krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, te da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da u ostalom delu zahteva branilac okrivljene ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i polemiše sa postojanjem umišljaja kod okrivljene i sa obrazloženjem iznetim u drugostepenoj presudi, pa kako navedena povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković