.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 934/2024
05.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Jasminke Obućina, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca JP GRADSKO STAMBENO Beograd, protiv tuženog REPUBLIKA SRBIJA – MINISTARSTVO ODBRANE, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi duga, vrednost predmeta spora 24.411,06 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 102/24 od 29.05.2024. godine, u sednici održanoj dana 05.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 102/24 od 29.05.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 102/24 od 29.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 510/2023 od 03.10.2023. godine, u stavu I izreke, održano je na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Aleksandra Ristovića IIvk 29/22 od 22.02.2022. godine kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 24.411,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci odluke, kao i troškove izvršenja u iznosu od 7.704,00 dinara. Stavom II izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 5.365,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 102/24 od 29.05.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23-dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom presudom pravnosnažno je odlučeno o potraživanju tužioca prema tuženom za isplatu iznosa od 24.411,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, na ime usluge tekućeg održavanja zajedničkih delova zgrade za period od januara do juna 2019. godine. Sudovi su utvrdili da je tuženi vlasnik posebnih delova u stambenim zgradama u kojima je obavljanje poslova tekućeg održavanja zajedničkih delova u predmetnom periodu ugovorima povereno tužiocu. Tuženi je osporavao osnov potraživanja. Primenom odredaba člana 62-65. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, i člana 2. i člana 15. Odluke o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda, u vezi sa članom 262 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, sudovi su zaključili da je tuženi u obavezi da isplati utuženi iznos.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. U reviziji se ne ukazuje na različitu sudsku praksu u predmetima sa istom činjeničnom sadržinom, niti na potrebu za razmatranjem određenih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Samo pozivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije dovoljno da bi se o reviziji odlučivalo kao o posebnoj. Nema potrebe za novim tumačenjem primenjenog materijalnog prava.
Posebna revizija služi kao izuzetno vanredno pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, što je u konkretnom slučaju izostalo.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23-dr. zakon), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 487. Zakona o parničnom postupku (stav 1.), propisano je da u postupku u privrednim sporovima sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate duga podneta je 21.02.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 24.411,06 dinara, iz čega proizlazi da je reč o sporu male vrednosti. U sporu male vrednosti prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom posutpku revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Miljuš,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
