Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao stalni sudski veštak za ekonomsko-finansijsku oblast u tom svojstvu bio angažovan radi veštačenja u više krivičnih predmeta od strane Opštinskog suda u Nišu u periodu od 2006. godine do kraja 2009. godine, a potom od strane Osnovnog suda u Nišu u periodu od 2010. godine zaključno sa 2015. godine (očiglednom omaškom u pisanju drugostepene presude navedeno do 2014. godine). Po izvršenim radnjama, u smislu tada važećeg Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, tužilac je podnosio sudu zahteve za naknadu troškova i isplatu nagrade. Uz tužbu i tokom postupka, tužilac je dostavio internu pisanu evidenciju o preduzetim radnjama u tim predmetima (prema kojoj mu za pojedine radnje nije isplaćena naknada troškova i nagrada, a u pojediim predmetima je isplaćena sa docnjom). Prvostepeni sud je, nakon izvršenog uvida u spise krivičnih predmeta (koji su mu bili dostupni) i u podatake sačinjene od strane računovodstvene službe tog suda, sačinio službenu belešku (sa podacima o brojevima krivičnih predmeta u kojima je naredbama sudije određeno ekonomsko- finansijsko veštačenje od strane tužioca kao veštaka, obavljenim osnovnim i dopunskim veštačenjima, troškovnicima i izvršenim isplatama). Tužilac je prigovorio sadržini sačinjene službene beleške, nakon čega je tokom prvostepenog postupka izveden dokaz ekonomskom finansijskim veštačenjem od 15.06.2017. godine (koje prvostepeni sud nije prihvatio). Podneskom od 23.08.2021. godine tužilac je opredelio tužbeni zahtev.

Veštačenjem preko veštaka ekonomsko-finansijske struke Grozdane Ristić od 28.04.2023. godine, sa dopunom od 31.05.2023. godine, utvrđeno je da potraživanje tužioca na ime naknade i troškova za veštačenja u svim predmetima na koje se odnosi njegov tužbeni zahtev iznosi ukupno 659.054,02 dinara, a na ime obračunate kamate za isti period u odnosu na naknadu troškova koji su plaćeni sa docnjom od dana dospeća (od 10-tog dana od predaje sudu) do dana isplate iznosi 675.421,68 dinara. Kada je reč o iznosu 659.054,02 dinara, iznos od 258.416,00 dinara odnosi se na veštačenja u krivičnim predmetima u koje je veštak vršio uvid u periodu od 13.04.2012. godine do 27.10.2014. godine (ukupno 21 predmet sa oznakama Ki i K) i utvrdio da su obavljena veštačenja od strane tužioca (dati su nalazi i mišljenja veštaka, sa dopunama nalaza i mišljenja, predati su sudu sa troškovnicima i napomenom da li su isti plaćeni, ukoliko su plaćeni sa datumima isplate ili ne, kao i datumima dospeća za obračun kamate ukoliko se radi o troškovima i nagradama koji nisu plaćeni). Iznos od 355.103,00 dinara odnosi se na na veštačenja u krivičnim predmetima koji nisu pronađeni u arhivi suda (ukupno 25 predmeta sa oznakama Ki i K), ali se veštak izjasnio na osnovu interne evidencije tužioca (kopije nalaza i mišljenja, dopune nalaza i mišljenja, troškovnici na kojima je sadržan prijemni pečat pisarnice suda). Iznos od 25.770,00 dinara (prema konstataciji veštaka) odnosi se na naknadu dosuđenu presudom Osnovnog suda u Nišu u predmetima koji nisu pronađeni u arhivi suda (ukupno tri predmeta). Podneskom od 14.06.2023. godie tužilac je opredelio tužbeni zahtev u skladu sa nalazom i mišljenjem ovog veštaka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je, nakon održane rasprave pred tim sudom (na kojoj je izveden dokaz novim veštačenjem preko veštaka ekonomsko fiansijske stuke Grozdane Ristić), ukinuo prvostepenu presudu, nalazeći da se zasniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i bitnim povredama odredaba parničnog postupka, i odlučio o tužbenom, s pozivom na član 117. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku važećeg u vreme obavljenih veštačenja, odnosno član 127. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku i članove 154. stav 1., 155., 172., 314., 376. i 377. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev na ime neisplaćenih naknada i troškova za obavljena veštačenja za iznos od 258.416,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne tražene iznose počev od dospelosti svakog iznosa do isplate, koje se odnose na potraživanja od 14.04.2012. godine (očigledno omaškom u pisanju navedeno od 13.04.2012. godine) do 23.10.2015. godine (očiglednom omaškom u pisanju navedeno do 27.10.2014. godine) i na ime zatezne kamate zbog docnje u isplati naknade i troškova veštačenja u iznosu od 675.241,68 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.02.2015. godine, kao dana podnošenja tužbe, do konačne isplate, nalazeći da potraživanje tužioca u ovom delu nije zastarelo. Odbio je tužbeni zahtev na ime neisplaćenih naknada i troškova za obavljena veštačenja za razliku preko dosuđenog iznosa od 258.416,00 dinara, do traženog iznosa od ukupno 659.054,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno tražene iznose od dospelosti do konačne isplate, koje se odnosi na period od 08.12.2006. godine (očiglednom omaškom u pisanju navedeno 07.06.2006. godine) do 28.12.2012. godine (očigledno omaškom u pisanju navedeno 27.01.2012. godine), nalazeći da je u tom delu potraživanje tužioca zastarelo.

Prema stavu drugostepenog suda, tužilac je tokom postupka dokazao da mu je nezakonitim i nepravilnim radom organa tužene pričinjena šteta u vidu neisplaćene naknade i nagrade za obavljena veštačenja u iznosu od 659.054,02 dinara, kao i usled isplate naknade i nagrade za obavljena veštačenja sa docnjom u krivičnim predmetima u kojma je obavio veštačenja u iznosu od 675.241,68 dinara. Međutim, našao je da je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja tužioca za deo potraživanja po osnovu neisplaćene naknade i nagrade za obavljena veštačenja za period od 08.12.2006. godine (očiglednom omaškom u pisanju navedeno 07.06.2006. godine) do 28.12.2012. godine (očigledno omaškom u pisanju navedeno 27.01.2012. godine), s obzirom na to da je tužba u ovoj pravnoj stavri podneta 18.02.2015. godine po proteku roka od 3 godine iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepena presuda je u pobijanom delu (odbijajući deo) zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 314. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO propisano je da ako rok nije određen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje poverilac može zahtevati odmah ispunjenje obaveze a dužnik sa svoje strane može zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje. Odredbom člana 376. stav 1. istog zakona, propisano je potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od kada je oštećeni doznao za štetu i za lice koje štetu učinilo.

Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“ br. 57/03 od 30.05.2003. godine), koji je bio na snazi u utuženom periodu, članom 1. stav 1. propisani su uslovi, visina i način naknade troškova koji u sudskim postupcima pripadaju, između ostalog, i veštacima (član 1. stav 1.). Prema članu 2., troškovi se nadoknađuju pod uslovima utvrđenim zakonom, drugim propisima i ovim pravilnikom. Prema članu 3. stav 1., troškovi se nadoknađuju na zahtev lica koje ima pravo na naknadu. Prema članu 4. stav 1., troškove veštaka (i drugih učesnika u postupku) čine putni troškovi, troškovi za ishranu i prenoćište, izgubljena zarada), a prema stavu 2. istog člana veštaku pripadaju troškovi neposrednog vršenja radnje u postupku (veštačenje) i nagrada. Prema članu 16. stav 1., veštaku se nadoknađuju i izdaci za utrošeni materijal i drugi stvarni izdaci. Prema članu 28. stav 1., zahtev za naknadu troškova učesnika u postupku podnosi se odmah po izvršenoj radnji u postupku. Prema članu 30. stav 1,. o zahtevu za naknadu troškova i za nagradu odlučuje sud odnosno drugi organ koji vodi postupak. Prema članu 33. stav 2., veštak može tražiti da mu se unapred isplate i troškovi veštačenja.

Članom 193. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku – ZKP („Službeni list SRJ“ br 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br 58/04 ... 76/10), koji je prestao da važi danom početka primene Zakonika o krivičnom postupku - ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre istrage. Stavom 2. tačka 2. istog člana, propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju, između ostalog, troškove za veštake. Stavom 4. istog člana, propisano je, između ostalog, da se troškovi iz stava 2. tačka 2. ovog člana isplaćuju iz sredstava organa koji vodi krivični postupak unapred, a naplaćuju se kasnije od lica koja su dužna da ih nadoknade po odredbama ovog zakonika. Organ postupka dužan je da sve troškove koji su unapred isplaćeni unese u popis koji će se priložiti spisima.

Članom 261. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku - ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 od 28.10.2011. godine ... 55/14), propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka; stavom 2. da troškovi krivičnog postupka obuhvataju troškove, između ostalog, za veštake (tačka 1.) i nagradu veštaku (tačka 7.); stavom 4., da se troškovi iz stava 2. tačka 1. do 6. ovog člana isplaćuju iz sredstava organa u postupku unapred, a naplaćuju se kasnije od lica koja su dužna da ih nadoknade po odredbama ovog zakonika. Organ postupka dužan je da sve troškove koji su unapred isplaćeni unese u popis koji će se priložiti sprisima. Prema članu 262. stav 2., ako nedostaju podaci o visini troškova, po osnovu rešenja visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave. Prema stavu 6. istog člana, ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrada iz stava 1. ovog člana ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese odluku u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanje ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije.

U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u svojstvu veštaka u periodu od 08.12.2006. godine (datum dospelosti najstarijeg utuženog potraživanja) do 23.10.2015. godine (datum dospelosti poslednjeg utuženog potraživanja), po pisanim i usmenim naredbama suda, preduzimao radnje pred Opštinskim sudom u Nišu, kasnije Osnovnim sudom u Nišu u krivičnim predmetima (Ki i K), koje su tabelarno navedeni u nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko finansijske struke u ovom predmetu (izrada osnovnih i dopunskih nalaza, pismenih izjašenja, prisustvo pretresima). Nije bilo sporno da tužilac, po svakoj izvršenoj radnji, u smislu odredbe člana 28. stav 1. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, koji je važio u vreme obavljenih veštačenja („Službeni glasnik RS“, br. 57/03 i 69/11) podnosio i zahtev za naknadu troškova i nagrada. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka (koji je veštačio u drugostepenom postupku) utvrđeno je kada su obavljena veštačenja i dopunska veštačenja u svakom pojedinom predmetu, datumi dospelosti potraživanja za obavljene radnje i da postupajuće sudije u predmetima u kojima su obavljena veštačenja od strane tužioca nisu donosila naredbe i rešenja o isplati, što upućuje na zaključak da u konkretnim krivičnim predmetima u kojima je tužilac postupao u svojstvu veštaka nisu donete odluke krivičnog suda kojima su određene isplate (članovi 261. i 262. Zakonika o krivičnom postupku i član 30. stav 1. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima), a koji bi imali snagu izvršne isprave podobne za postupak izvršenja i koje tužilac poseduje. Veštačenjem je utvrđeno da potraživanje tužioca za obavljena veštačenja u tim predmetima iznosi 659.054,02 dinara.

Kod iznetog, po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je osnov spora naknada štete koju je tužilac pretrpeo zbog nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene u smislu odredbe člana 172. u vezi odredaba članova 154. stav 1. i 155. ZOO. Tužena je odgovorna za štetu koju je njen organ u vršenju odnosno u vezi sa vršenjem svoje delatnosti prouzrokovao tužiocu kao veštaku koji je obavljao svoj stručni zadatak, odnosno tužena je odgovorna za nepravilni rad svog organa. Nepravilni rad organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima nekog lica. U konkretnom slučaju, usled nepostupanja suda koji je vodio krivični postupak da, u smislu tada važećih Zakonika o krivičnom postupku i Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, odluči o blagovremeno podnetim zahtevima tužioca za naknadu troškova i nagrada (uz svaku preduzetu radnju tužilac je s pozivom na tada važeći pravilnik isticao i zahtev za naknadu troškova) i da donese odluku o isplati, tužiocu je pričinjena šteta u visini od 659.054,02 dinara, a na ime neisplaćene naknade za obavljena veštačenja u krivičnim predmetima Opštinskog suda u Nišu, kasnije Osnovnog suda u Nišu koji su po poslovnom broju, vrsti preduzetih radnji, pojedinačnim iznosima naknada i datumima dospelosti navedeni u nalazu i mišljenju veštaka.

Kako je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 18.02.2015. godine, to je evidentno da su pre utuženja zastarela potraživanja tužioca o kojima je odlučeno odbijajućim delom pobijane drugostepene presude (potraživanja sa dospelošću od 08.12.2006. godine do 28.01.2012. godine). Naime, za potraživanje za poslednju preduzetu radnju u iznosu od 6.539,00 dinara (u predmetu K 2795/11) sa dospelošću 28.01.2012. godine subjektivni rok od 3 godine iz člana 376. ZOO (koji teče od dana saznanja za štetu, obim i učinioca) istekao je 28.01.2015. godine, dakle pre podnošenja tužbe.

S toga su ocenjeni kao neosnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava, jer subjektivni rok zastarelosti potraživanja naknade štete od tri godine iz člana 376. stav 1. ZOO teče u okviru objektivnog roka od pet godina iz člana 376. stav 2. ZOO (koji teče od dana nastanka štete) pa njegovim protekom (a ovde je subjektivni rok protekao do utuženja) oštećeni gubi pravo na traženu pravnu zaštitu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Prilikom donošenja odluke revizijski sud je imao u vidu da očigledne pogreške u pisanju (na koje je ukazano ovom odlukom) drugostepeni sud može da otkloni donošenjem rešenja o ispravci, na osnovu člana 362. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković