Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6235/2025
19.06.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u vanparničnoj stvari predlagača JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, protiv protivnika predlagača AA, BB i VV svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivan Radenković advokat iz ..., radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž 94/25 od 30.01.2025. godine, u sednici veća održanoj 19.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž 94/25 od 30.01.2025. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž 94/25 od 30.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kuršumliji R1 244/2024 od 17.10.2024. godine odbijen je kao neosnovan predlog za ponavljanje postupka u predmetu Osnovnog suda u Kuršumliji R1 180/22, podnet od strane protivnika predlagača.

Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž 94/25 od 30.01.2025. godine odbijena je žalba protivnika predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno.

Protiv rešenja drugostepenog suda protivnici predlagača su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Revizijom se u konkretnom slučaju ukazuje na neujednačenu sudsku praksu prilikom određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, što nije osnovano, jer se ne radi o bitno istovrsnoj činjenično-pravnoj situaciji, pošto protivnici predlagača do predloga za ponavljanje postupka nisu izjavljivali pravne lekove na odluku o određivanju naknade, za razliku od stranaka u predmetima na koje ukazuju. Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 420. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbama člana 420. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1), da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6), kao i da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka (stav 5).

U konkretnom slučaju protivnici predlagača su predlogom od 30.05.2024. godine tražili ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog rešenjem Osnovnog suda u Kuršumliji R1 180/22 od 06.04.2023. godine kojim im je određena naknada za eksproprisanu nepokretnost. Sudovi su odbili predlog za ponavljanje postupka prvostepenim rešenjem od 17.10.2024. godine, kao i njihovu žalbu na to rešenje - drugostepenim rešenjem od 30.01.2025. godine, koje protivnici predlagača pobijaju izjavljenom revizijom.

U konkretnom slučaju ne radi se o situacijama iz člana 420. stav 5. ZPP u kojima bi revizija bila uvek dozvoljena protiv drugostepenog rešenja (o odbačaju predloga za ponavljanje postupka, odnosno o potvrđivanju prvostepenog rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka), jer se ne radi o rešenju kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka. Revizija je u ovoj pravnoj stvari izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbijanju predloga za ponavljanje postupka, dakle protiv rešenja kojim nije okončan postupak, što je pretpostavka dozvoljenosti revizije protiv rešenja drugostepenog suda iz člana 420. stav 1. ZPP. Revizija je u ovom postupku izjavljena kao vanredni pravni lek povodom odlučivanja o drugom vanrednom pravnom leku (predlogu za ponavljanje postupka), a dozvoljenost takve revizije se ocenjuje na osnovu posebno propisanih zakonskih odredaba iz člana 420. ZPP. To znači da, ukoliko predlog za ponavljanje postupka nije odbačen, već je doneta odluka kojom je predlog odbijen ili usvojen, protiv te vrste odluka revizija nije dozvoljena, jer se takvim drugostepenim rešenjem ne okončava postupak.

S obzirom na izloženo, revizija protivnika predlagača nije dozvoljena, zbog čega je odbačena kao u izreci ovog rešenja, na osnovu člana 413. ZPP.