Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 624/24 od 03.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i prvostepena presuda je potvrđena u stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – dr. zakon), a u vezi ča lna 403. stav 2. tačka 1. ZPP i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP s obzirom da je cenio sve bitne žalbene navode tužilaca kojima se osporava ocena izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužilaca na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u emotivnoj vezi tužilje i tuženog rođeno je zajedničko dete maloletni BB ...2016. godine. Stranke su vreme rođenja deteta živele u ..., a kada je mal. BB napunio godinu i po dana tužilja je sa detetom otišla kod tuženog u ..., gde je tuženi boravio i radio. Tuženi je ostvarivao primanja i snosio troškove njihovog zajedničkog života, a za vreme boravka u Španiji tužilja je povremeno dolazila u ..., gde su živela njena deca iz prvog braka. Tužilja se 15.08.2023. godine, sa mal. BB vratila iz Španije i od tada tužioci nemaju komunikaciju sa tuženim. Tuženi nije učestvovao u izdržavanju mal. BB, a nakon podnošenja tužbe je u avgustu 2024. godine poslao 10.000,00 dinara, ali nije nastavio sa davanjima na ime izdržavanja. Prema nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva, tuženi živi u ... od 2018. godine i u toku je sudski postupak zbog sumnje da je izvršio krivično delo koje se odnosi na organizovani kriminal, oduzeta su mu lična dokumenta, a novac mu šalju supruga i majka. U bračnoj zajednici tuženog i njegove sadašnje supruge rođeno je dvoje dece GG, rođena 2005. godine koja je student i maloletna DD, rođena 2012. godine, učenica šestog razreda osnovne škole. Supruga tuženog je po zanimanju trgovac i trenutno je nezaposlena, živi sa decom u porodičnoj kući tuženog, a tuženi ne poseduje nepokretnosti u svojini. Nadležni organ starateljstva je izvršio procenu roditeljskih kapaciteta majke, ali ne i roditeljskih kapaciteta oca s obzirom na njegovo odsustvo iz Republike Srbije. Tužilja je po zanimanju frizer i iz prethodne bračne zajednice ima dvoje dece, punoletnog sina i maloletnu kćerku koja je poverena tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilja sa starijom decom i maloletnim BB živi u jednosobnom stanu u ..., a pored ovog stana poseduje i stan na ... . Maloletni BB je dobrog opšteg zdravlja i urednog razvoja, pohađa drugi razred osnovne škole, tužilja samostalno brine o njemu, odgovoran je roditelj i prepoznaje i adekvatno odgovara na potrebe maloletnog deteta, pa je s obzirom na očev status, mišljenje nadležnog organa starateljstva da bude poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilja mesečno ostvaruje zaradu od oko 50.000,00 dinara, honorarno je angažovana na ... kao frizer, a ćerka ĐĐ na ime izdržavanja od oca prima oko 30.000,00 dinara za sopstvene potrebe. Tužilja plaća ratu za kredit za kupovinu stana u iznosu od 120 evra mesečno. Pojedinačne potrebe maloletnog BB bliže su navedene u obrazloženju nižestepenih odluka i utvrđene su u iznosu od 30.000,00 dinara mesečno.

Vrhovni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev za izdržavanje maloletnog deteta od strane tuženog kao roditelja kome dete nije povereno, pored dosuđenog iznosa od 130 evra, za iznos od još 470 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, odbijen kao previsoko postavljen.

Prema članu 73. Porodičnog zakona roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, a po članu 154. stav 1. tog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i pravilno utvrđenih mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja i potreba maloletnog deteta kao poverioca izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona, i rukovodeći se njegovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća mesečno iznos od 130 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je za iznos od još 470 evra tužbeni zahtev pravilno odbijen kao previsoko postavljen. Prilikom odlučivanja, nižestepeni sudovi su imali u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, imovno stanje stranaka, starosnu dob, obavezu izdržavanja drugih lica, dok su mogućnosti tuženog za sticanje zarade cenjene shodno njegovoj starosnoj dobi s obzirom da nije dostavljen dokaz o njegovom radnom angažovanju, te standard kojim živi, vodeći računa o minimalnoj sumi za izdržavanje koja je važila u vreme presuđenja. Dosuđenim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama, dok će preostala sredstva za izdržavanje mal.BB obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njemu, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. deteta. Kod navedenog, navodi revizije tužilaca kojima se ukazuje da je dosuđeni novčani iznos prenisko odmeren, odnosno da ne odgovara ukupnim potrebama, kao ni ostalim okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, su neosnovani.

Bez uticaja su revizijski navodi kojima se osporava utvrđen iznos potreban za podmirenje potreba mal. deteta ukazivanjem da je isti skoro 40% niži od minimalne sume izdržavanja. Ovo zbog toga što iznos minimalne sume predstavlja samo orijentir, a ne i limit za visinu novčanih sredstava potrebnih za izdržavanje. Naime, obaveza roditelja je srazmerna njihovim mogućnostima ali suprotno računici tužilje iz revizije, s obzirom na ukupno i pravilno utvrđene potrebe maloletnog BB, odluku o visini doprinosa tuženog za izdržavanje mal.deteta nižestepeni sudovi su doneli imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i za svoju odluku dali jasne razloge koje prihvata i ovaj sud.

Činjenica da tužilja AA ima kreditne obaveze za kupovinu stana, nije razlog koji bi vodio smanjenju obaveze izdržavanja svog maloletnog deteta jer je izdržavanje deteta prioritetna zakonska obaveza ispred svih drugih obaveza, a nedostajuća sredstva tužilja može obezbediti i dopunskim radom.

Navodima revizije osporava se pravilna primena materijalnog prava, a zapravo se navodi revizije odnose posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po mišljenju revidenta nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude u pogledu primene materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili odlučujući o obavezi tuženog za izdržavanje mal.deteta.

Ostali revizijski navodi tužilaca predstavljaju ponavljanje navoda iznetih u žalbi koje je drugostepeni sud pravilno cenio i za svoju odluku dao dovoljne i jasne razloge koje prihvata i ovaj sud.

Na osnovu iznetog primenom članova 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković