Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 9974/23 od 04.06.2024. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke, tako što je: 1) odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu kao sukorisniku sa udelom od 21/1159 na nepokretnosti – kat. parceli ... Divostinski potok u površini od 0.11,59 ha, upisane u Listu nepokretnosti ... KO Kragujevac 3, s tim što udeo tužioca za koji nije isplaćena naknada ima površinu od 0.00,21 ha, koji udeo je ušao u sastav označene parcele od nepokretnosti označene po starom premeru kao kat. parcela ... KO Stanovo i „utopio se“ u novoformiranu kat. parcelu ... KO Kragujevac 3, koji „utopljeni“ deo je bliže opisan u stavu prvom izreke, isplati naknadu za ovo bespravno oduzeto zemljište u iznosu od 17.283,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.07.2023. godine kao dana presuđenja do isplate, kao neosnovan; 2) obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 148.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija (stav 2.).

Postupajući na osnovu navedene zakonske odredbe Vrhovni sud je zaključio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog pravnog odnosa koji je nastao, prema tvrdnjama tužioca, tako što je strane tuženog Grada Kragujevca izvršena faktička eksproprijacija parcele tužioca ... Divostinski potok u javno dobro – nekategorisani put sa zemljanom podlogom kojom je moguće kretanje vozila prvenstveno poljoprivrednom mehanizacijom radi prilaza parcelama koje se nalaze u nenaseljenom delu naselja Stanovi. Tužilac se pozvao na List nepokretnosti ... od 07.05.2019. godine (sa stanjem upisa u vreme podnošenja tužbe) prema kojem je kat. parcela ... KO Kragujevac 3, zemljište pod zgradom – objektom, gradsko-građevisnko zemljište, nekategorisani put (po načinu korišćenja) „Divostinski potok“, svojina Republike Srbije, a držalac Grad Kragujevac. Tokom postupka utvrđeno je da su promenjeni način korišćenja parcele i držalac parcele (list nepokretnosti ... od 14.10.2020. godine) tako što je predmetna kat. parcela ukupne površine 1152 m2 upisana kao gradsko građevinsko zemljište, ostalo veštački stvoreno neplodno zemljište (po kulturi), čiji je tužilac korisnik sa 82/1159 dela, a držalac Republika Srbija. Kod takvog stanja stvari, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu nalazeći da u konkretnom slučaju nema mesta obavezivanju tuženog Grada Kragujevca na isplatu tražene naknade tužiocu, jer nije držalac predmetne parcele.

Pravno pitanje novčane naknade vlasniku nepokretnosti lišenog prava svojine u javnom interesu, bez sprovedenog zakonom propisanog postupka, kao i pitanje načina ostvarivanja pravne zaštite, razrešena su u sudskoj praksi. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse, jer je drugostepena odluka doneta u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem. U obrazloženju pobijane presude izneti su pravni razlozi na kojima je zasnovana, sa odgovarajućom primenom materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Odluke sudova, kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, a na koje se tužilac poziva u reviziji, bez uticaja su na drugačije odlučivanje, jer odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Postupak je započet tužbom za određivanje naknade za faktički eksproprisanu nepokretnost podnetom 03.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 17.283,00 dinara.

Imajući u vidu da u postupku o sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena, to je Vrhovni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413 ZPP.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković