U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Dragan Davitkov, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeće za proizvodnju, usluge, promet, eksport-import „INAK“ d.o.o. Bosilegrad, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2728/2023 od 07.09.2023. godine, u sednici veća održanoj 19.03.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2728/2023 od 07.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surudlici, Sudska jedinica Bosilegrad P1 82/2020 od 05.04.2023. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se ništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu od 08.06.2020. godine, kao neosnovan. U stavu drugom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi da mu na ime naknade štete zbog donošenja nezakonitog rešenja i prestanka radnog odnosa isplati iznos od šest mesečnih zarada, odnosno ukupan iznos od 182.202,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2023. godine do konačne isplate, kao neosnovan. U stavu trećem izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 52.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2728/2023 od 07.09.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Surudlici, Sudska jedinica Bosilegrad P1 82/2020 od 05.04.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme, počev od 20.03.2020. godine do 19.03.2021. godine, na radnom mestu „...“. Tuženi je dana 08.06.2020. godine doneo rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog neopravdanog izostanka sa rada i kršenja radne obaveze. U pobijanom rešenju je navedeno da zaposleni nije dolazio na posao počev od 19.05.2020. godne do 27.05.2020. godine, pri čemu svoj izostanak nije opravdao dostavljanjem potvrde o privremenoj sprečenosti za rad. Na opisani način, tužilac je izvršio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 2. Zakona o radu, kao i odredbe člana 75. stav 2. tačka 6. Pravilnika o radu tuženog. Pre donošenja rešenja tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i istom ostavio rok od 8 dana radi izjašnjena na navode iz upozorenja. Nalazom i mišljenjem veštaka finansijske struke izvršen je obračun isplaćenih i neisplaćenih, odnosno manje isplaćenih zarada tužiocu u periodu od 01.03.2020. godine do 08.06.2020. godine.

Nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan jer je tuženi tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje je tužilac lično primio, nakon čega je tuženi doneo rešenje o otkazu ugovora o radu koje sadrži sve činjenice koje formiraju otkazni razlog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 75/2014), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 2. istog zakona, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom, koji nepoštuje radnu disciplinu i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za radu u smislu člana 103. ovog zakona.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o radu, propisano je da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

Zaključenim ugovorom o radu između tužioca i tuženog od 20.03.2020. godine propisano je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom, i pored ostalog, ukoliko zaposleni neopravdano uzastopno izostaje sa rada tri radna dana, ili neopravdano izostaje sa rada najviše pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci.

Odredbom člana 180. istog zakona, propisano je da je poslodavac dužan pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja u kome je poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Odredbom člana 191. stav 5. pomenutog zakona, propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

U skladu sa citiranim odredbama zakona, tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kome je naveo sve bitne činjenice koje ukazuju da su stekli uslovi za otkaz. Tužilac je lično primio predmetno upozorenje i u ostavljenom roku se nije izjasnio na navode istog, nakon čega je tuženi doneo pobijano rešenje. Pri tom, rešenje o otkazu ugovora o radu sadrži sve činjenice koje obrazuju otkazni razlog. U istom je precizno i detaljno dato obrazloženje o tim činjenicama, tako da se iz pomenutog rešenja jasno i precizno može zaključiti zašto je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Nasuprot navodima revidenta, tužilac nije dolazio na rad u periodu od 19.05.2020. godine od 27.05.2020. godine na koji način i po nalaženju Vrhovnog suda, nije poštovao radnu disciplinu, jer poslodavcu nije dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, niti je na bilo koji drugi način opravdao svoje odsustvo, te je nesumnjivo da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i na osnovu odredbi samog ugovora u kome je predviđeno da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom, između ostalog, ukoliko zaposleni neopravdano uzastopno izostaje sa rada tri radna dana ili neopravdano izostaje sa rada najviše pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci. Tužilac je svojim ponašanjem formirao otkazni razlog propisan Zakonom o radu i ugovorom o radu, pa je tuženi u zakonito sprovedenom postupku doneo pobijano rešenje. Tužilac je nesumnjivo neopravdano odsustvovao sa rada u označenom periodu i neosnovani su razlozi revizije da rešenje nije pravilno i na zakonu zasnovano.

Stoga je pravilna odluka nižestepenih sudova o odbijanju zahteva za naknadu štete u visini šest mesečnih zarada umesto vraćanja na rad.

Ostalim navodima revidenta pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković