Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 632/05
09.06.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Slobodana Rašića, Nevenke Važić, dr Gligorija Spasojevića i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje vatrenog oružja i municije iz člana 33. stav 3. u vezi stava 1. ZOM-a RS, odlučujući o žalbama branioca optuženog AA i Okružnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K.br.25/03 od 17.02.2005. godine, na sednici veća održanoj dana 09.06.2005. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

UVAŽAVANJEM žalbe branioca optuženog AA, PREINAČUJE SE presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K.br.25/03 od 17.02.2005. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što Vrhovni sud optuženom AA, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje vatrenog oružja i municije iz člana 33. stav 1. ZOM-a RS, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, IZRIČE USLOVNU OSUDU, tako što mu utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i istovremeno određuje da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko optuženi za vreme od 1 (jedne) godine ne učini novo krivično delo, dok se žalba Okružnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici ODBIJA kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu POTVRĐUJE.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Prvostepenom presudom optuženi AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenog držanja vatrenog oružja i municije iz člana 33. stav 1. ZOM-a RS, pa ga je sud primenom navedenog zakonskog propisa i odredbi članova 5, 33, 38, 41, 42. i 43. OKZ-a osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Na osnovu člana 69. OKZ-a prema optuženom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja jednog pištolja marke „__“, bez fabričkog broja, kalibra 6,35 mm, sa okvirom i dva metka kalibra 6,35 mm, oduzetih po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima OUP-a Inđija od 23.09.2001. godine.

 

Shodno članu 196. u vezi člana 193. ZKP-a, optuženi je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka sudu u iznosu od 25.196,00 dinara i da plati paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, sve to u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

 

Istom presudom optuženi je na osnovu odredbe člana 355. tačka 3. ZKP-a, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje vatrenog oružja iz člana 33. stav 3. i stav 1. ZOM-a RS.

 

Na osnovu odredbe člana 512. stav 1. ZKP-a oduzete su dve ručne bombe „__“ sa brojevim kašika 8542 i 8319, a oduzete po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima SUP-a Sremska Mitrovica, od 23.09.2001. godine.

 

Protiv navedene presude žalbe su blagovremeno izjavili:

 

- Okružni javni tužilac u Sremskoj Mitrovici, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno utvrđenog činjenično stanja, sa predlogom da Vrhovni sud pobijanu presudu u oslobađajućem delu ukine i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijanu presudu u oslobađajućem delu tako što će optuženog AA oglasiti krivim i za krivično delo neovlašćeno držanje vatrenog oružja iz člana 33. stav 3. u vezi stava 1. ZOM-a RS i da mu sud u navedenom delu izrekne adekvatnu kaznu zatvora,

 

- branilac optuženog advokat AB iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji žalbu i oslobodi optuženog ili da preinači pobijanu presudu u delu odluke o kazni, tako što će optuženom izreći uslovnu osudu.

 

Republički javni tužilac je dopisom Ktž.779/05 od 26.04.2005. godine, predložio da Vrhovni sud uvaži žalbu Okružnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i prvostepenu presudu ukine, odnosno preinači u smislu žalbenih navoda, a da se žalba branioca optuženog odbije kao neosnovana.

 

Vrhovni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, koju je po službenoj dužnosti ispitao u smislu člana 380. ZKP-a i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

 

Žalba branioca optuženog je osnovana, dok je žalba javnog tužioca neosnovana.

 

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, a na koje povrede Vrhovni sud kao drugostepeni povodom žalbe u smislu člana 380. ZKP-a pazi po službenoj dužnosti.

 

Pobijajući prvostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, žalbom branioca optuženog se u suštini osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i pravnih zaključaka do kojih je na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja došao prvostepeni sud. Naime, žalbom branioca optuženog se osporava nalaz i mišljenje veštaka balističara i ističe da prvostepeni sud nije valjano utvrdio da li je pištolj uopšte bio podoban za izvršenje predmetnog krivičnog dela.

 

Po oceni Vrhovnog suda izneti žalbeni navodi su neosnovani, jer je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude i odbrane optuženog pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, te je došao do nesumnjivog zaključka da je optuženi u vreme i mestu bliže opisanim u izreci pobijane presude neovlašćeno držao vatreno oružje i municiju i to jedan pištolj marke „__“ bez fabričkog broja kalibra 6,35 mm, sa opremom i dva metka kalibra 6,35 mm, za isti pištolj, a koje oružje mu je oduzeto dana 23.09.2001. godine od strane radnika OUP-a Inđija.

 

Ispravnost predmetnog pištolja, kao i marku istog, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka balističara BB, a koji nalaz je pravilno kao stručan i objektivan u celosti prihvatio. Naime, navedeni veštak se na glavnom pretresu održanom dana 13.12.2004. godine izjasnio da je postupajući po rešenju suda u toku pregleda, a kasnije i upoređivanjem sa pištoljima iz svetskih kataloga zaključio da se radi o pištolju američke proizvodnje – „__“, kao i da prema stanju pištolja smatra da je isti nepouzdan, a da bi se tačna ispravnost mogla utvrditi eventualnom probom na strelištu, što je veštak po nalogu suda i učinio i tom prilikom je ustanovljeno da je predmetni pištolj ispravan.

 

Stoga, Vrhovni sud suprotne žalbene navode branioca optuženog ocenjuje kao neosnovane.

 

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno i u potpunosti utvrdio sve odlučne činjenice, kako one koje čine objektivna obeležja krivičnog dela u pitanju, tako i činjenice i okolnosti koje se tiču subjektivnog odnosa optuženog prema učinjenom delu.

 

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da su se u krivičnim i pravnim radnjama optuženog AA stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje vatrenog oružja i municije iz člana 33. stav 1. ZOM-a RS, za koje ga je oglasio krivim, pa se sledstveno tome neosnovano žalbom branioca optuženog pobija prvostepena presuda i zbog povrede krivičnog zakona.

 

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, Vrhovni sud nalazi da je žalba branioca optuženog u ovom delu osnovana.

 

Naime, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 41. OKZ-a, pravilno nalazeći da olakšavajuće okolnosti na strani optuženog i to da je ranije neosuđivan, da je od izvršenja krivičnog dela proteklo više od četiri godine, a u odsustvu otežavajućih okolnosti, imaju karakter osobito olakšavajućih okolnosti. Međutim, Vrhovni sud nalazi da prvostepeni sud nije dao odgovarajući značaj pravilno utvrđenim olakšavajućim okolnostima u prvostepenoj presudi, koje je prihvatio i ovaj sud, te imajući u vidu olakšavajuće okolnosti na koje ukazuje žalba branioca optuženog i to godine života i da je otac maloletnog sina, ukazuju da se u konkretnom slučaju svrha krivičnih sankcija može postići i upozorenjem uz pretnju kazne – uslovnom osudom.

 

Zato je i žalba branioca optuženog uvažena i prvostepena presuda preinačena tako što je optuženom primenom čl.51, 52. i 53. OKZ-a izrečena uslovna osuda bliže navedena u izreci presude, koja je po nalaženju ovoga suda dovoljna za ostvarivanje svrhe izricanja krivičnih sankcija kako u odnosu na optuženog, tako i na planu generalne prevencije.

 

Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno na osnovu odredbe člana 69. OKZ-a, prema optuženom izrekao meru bezbednosti oduzimanje pištolja marke „__“, bez fabričkog broja, kalibra 6,75 mm, sa okvirom i dva metka istog kalibra, kao predmeta izvršenja dela.

 

Vrhovni sud nalazi da je i visina troškova krivičnog postupka, kao i paušala pravilno određena od strane prvostepenog suda, a na osnovu odredbe člana 196. u vezi odredbe člana 193. ZKP-a, pa je žalba u ovom delu ocenjena kao neosnovana.

 

Ispitujući prvostepenu presudu u delu u kome je optuženi AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje vatrenog oružja iz člana 33. stav 3. u vezi stava 1. ZOM-a RS, a povodom žalbe javnog tužioca, Vrhovni sud nalazi da je žalba neosnovana.

 

Naime, po oceni Vrhovnog suda pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 355. tačka 3. ZKP-a optuženog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje vatrenog oružja iz člana 33. stav 3. u vezi stava 1. ZOM-a RS, pravilno nalazeći da nema dokaza da je optuženi izvršio predmetno krivično delo na način kako mu je to optužnicom stavljeno na teret.

 

Pri tome je prvostepeni sud dao jasne i uverljive razloge, a nasuprot iznetim žalbenim navodima javnog tužioca, zašto je prihvatio odbranu optuženog da bombe koje su pronađene u kući njegove supruge i to u delu kuće koji pripada njenom bratu on nije držao, već su ih zajedno pronašli optuženi i VV prilikom pripreme za krečenje tog dela zgrade, a što je u celosti potvrdila svojim iskazom i svedok VV, koja je bez obzira što je optuženi bivši suprug od kojeg se razvela posle kritičnog događaja sasvim objektivno opisala sam događaj i činjenice koje se odnose na način pronalaženja i držanja bombi.

 

Stoga, se suprotni žalbeni navodi javnog tužioca da prvostepeni sud nije utvrdio ko je i kada pronašao predmetne bombe, a obzirom na razlike između odbrane optuženog i iskaza svedoka VV, ocenio kao neosnovanim i po nalaženju Vrhovnog suda u ovoj žalbi se i ne ukazuje na postojanje nekih činjenica, okolnosti ili dokaza koji nisu bili cenjeni od strane prvostepenog suda, a koji bi doveli u sumnju pravilnost zaključivanja suda, već se samo iznosi sopstvena ocena istih činjenica i okolnosti, koje je prvostepeni sud pravilno cenio i za svoj zaključak dao jasne, logične i za ovaj sud u svemu prihvatljive razloge. Prema tome, Vrhovni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 355. tačka 3. ZKP-a optuženog oslobodio od optužbe za krivično delo iz člana 33. stav 3. u vezi stava 1. ZOM-a RS, pošto u sprovedenom postupku nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje se optužuje, pa je žalba tužioca odbijena kao neosnovana.

 

Kako je sud optuženog AA, oslobodio od optužbe da je u periodu kao što je navedeno u izreci presude neovlašćeno držao dve bombe, jer nema dokaza da je izvršio predmetno krivično delo, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 512. stav 1. ZKP-a oduzeo dve ručne bombe M-75 sa brojevima kašika aa i bb, jer to zahtevaju interesi opšte bezbednosti,a građani inače ne mogu držati bombe i iste imati u svom posedu.

 

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 391. i 388. ZKP-a, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

 

 

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Aleksandra Simić, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.

 

 

Za tačnost otpravka

 

lji