Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 3096/05
25.01.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću za upravne sporove sastavljenom od sudija: Ljubodraga Pljakića, predsednika veća, Dragana Skoka i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom suda Milankom Alkalaj, kao zapisničarem, odlučujući po tužbi tužioca \"AA", koga zastupa AB, advokat, protiv tužene Uprave carina Republike Srbije, iz Novog Beograda, Bulevar AVNOJ-a broj 155a, radi poništaja Obaveštenja tužene 01/13 broj D-913/6, od 07.03.2005. godine, u postupku carina, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 25.01.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA Obaveštenja Uprave carina 01/13 broj D-913/6, od 07. 03. 2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim Obaveštenjem tužena je, u vezi podneska tužioca da tužena donese rešenje kojim se tužiocu ne potvrđuje ili potvrđuje domaće poreklo izvezenog šećera za uverenja EUR.1. navedena u Informaciji tužene o rezultatima kontrole izvoza šećera u zemlje Evropske unije 01/13 broj D-913/1, od 20.01.2005. godine, obavestila tužioca da predmetni povučeni sertifikati EUR.1. predstavljaju potvrđujuće isprave, koje nemaju neposredno pravno dejstvo i zato spadaju u takozvane materijalne, a ne pravne akte i za razliku od određujućih isprava i od obavezujućih obaveštenja o poreklu robe, iz člana 28. Carinskog zakona («Službeni glasnik RS», broj 73/2003) nemaju dejstvo odluke donete u upravnom postupku, odnosno ne predstavljaju upravni akt koji se može poništiti, ukinuti ili izmeniti u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Protiv navedenog Obaveštenja tužilac je blagovremeno podneo tužbu, kojom je pokrenuo ovaj upravni spor, u kojoj osporava zakonitost Obaveštenja, iz svih zakonskih razloga i predlaže da se Obaveštenje poništi. U tužbi posebno ističe da protiv tužioca nije pokrenut nikakav postupak radi ispitivanja izdatih uverenja EUR.1. o domaćem poreklu šećera, niti mu je uručen zapisnik o naknadnoj kontroli ili bilo kakav drugi akt kojim se utvrđuje da postoje razlozi za nepotvrđivanje – ništenje izdatih uverenja. Informacijom o rezultatitma kontrole izvoza šećera u zemlje Evropske unije 01/13, broj: D 913/1, od 20. 01. 2005.godine, Uprava carina izvestila je tužioca da posle izvršene naknadne kontrole nije utvrđeno domaće poreklo izvezenog šećera za čiji izvoz su nadležne carinarnice izdale uverenja o domaćem poreklu šećera EUR.1. i to: A 0004531 od 10. 01. 2003. godine, A 3042077 od 04. 12. 2002. godine, A 3042076 od 09. 12. 2002. godine, A 3042083 od 06. 02. 2003. godine, A 0007708 od 13. 02. 2003. godine, A 3452072 od 25. 03. 2003. godine, A 3469278 od 01. 04. 2003. godine, A 3469965 od 05. 04. 2003. godine, A 3469970 od 09. 04. 2003. godine, A 0007800 od 14. 04. 2003. godine, A 3469952 od 16. 04. 2003. godine, A 3468137 od 21. 07. 2003. godine i A 3468134 od 24. 04. 2003. godine. Svojim zahtevom broj I-306/05, od 10. 02. 2005. godine, tužilac je zatražio od Uprave carina da donese rešenje o nepotvrđivanju – ništenju uverenja o domaćem poreklu šećera EUR.1, jer dostavljena Informacija nema dejstvo upravnog akta kojim bi se mogla ništiti ranije izdata uverenja. Umesto donošenja traženog rešenja tužena je dostavila tužiocu osporeno Obaveštenje.

I posle drugog zahteva suda tužena nije dostavila spise predmeta niti je dala odgovor na tužbu. Zato je Vrhovni sud Srbije, na osnovu odredbe člana 31. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, nakon ocene navoda tužbe, osporenog rešenja i priloga dostavljenih uz tužbu, rešio spor i bez spisa i našao da je tužba osnovana.

Iz spisa ovog upravnog spora evidentno je da je tužilac, nakon što je dobio Informaciju o rezultatima kontrole izvoza šećera u zemlje Evropske unije, podneo 10. 02. 2005. godine zahtev tuženoj za donošenje rešenja kojim se ne potvrđuje ili potvrđuje domaće poreklo šećera za uverenja EUR.1. navedena u Informaciji tužene.

Uverenje o domaćem poreklu robe, koje je Carinarnica izdala izvozniku, na osnovu odredbe člana 150. Carinskog zakona («Službeni list SRJ», br. 45/92…7/2003), ima karakter upravnog akta. Ovo sa razloga što je odredbom člana 28. stava 2. Carinskog zakona («Službeni glasnik RS», br. 73/03), propisano da obavezujuće obaveštenje o poreklu robe, za koje se smatra da se poistovećuje sa ranijim uverenjem o domaćem poreklu robe, a koje na zahtev podnosioca izdaje Uprava carina, ima dejstvo odluke donete u upravnom postupku, a u Prelaznim i završnim odredbama novog Carinskog zakona o uverenjima o poreklu robe ništa nije propisano. Znači, pravno dejstvo uverenja o domaćem poreklu robe, koja su izdata u vreme važenja starog Carinskog zakona, ocenjuje se prema odredbama novog Carinskog zakona.

Po podnetom zahtevu tužioca za donošenje rešenja kojim se ne potvrđuje ili potvrđuje domaće poreklo šećera za uverenja EUR. 1. navedena u Informaciji tužene, tužena je trebalo da u postupku upravno carinskog odlučivanja donese valjano rešenje, jer se radilo o zahtevu tužioca za očuvanje stečenih prava ostvarenih prilikom izvoza šećera u zemlje Evropske unije. Umesto toga, tužena je donela pobijano Obaveštenje, koje nema potrebne delove rešenja propisane odredbom člana 196. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku (uvod, dispozitiv, obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom rešenja, potpis službenog lica i pečat organa). Zato su pri donošenju Obaveštenja povređena pravila postupka, što je bilo od uticaja na rešavanje stvari, pa je Obaveštenje nezakonito.

Zbog iznetog je Vrhovni sud Srbije, na osnovu odredbe člana 41. stava 2. u vezi člana 38. stava 2. Zakona o upravnim sporovima, tužbu uvažio i poništio osporeni upravni akt tužene. U ponovljenom postupku, pri donošenju drugog akta, tuženi organ je vezan pravnim shvatanjem suda i primedbama suda u pogledu postupka, u smislu odredbe člana 61. Zakona o upravnim sporovima.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 25. 01. 2007. godine, U. 3096/05

Zapisničar Predsednik veća.-sudija

Milanka Alkalaj, s.r. Ljubodrag Pljakić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

zž