Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 5690/06
21.06.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Milene Savatić, predsednika veća, Nade Kljajević i Katarine Manojlović – Andrić, članova veća, sa savetnikom Marijanom Tafra – Mirkov, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužilje AA, koje zastupa AB, advokat, protiv rešenja tuženog Vojne pošte 1094 Beograd Up – 2 broj 60-3/89-2 od 4.9.2006. godine, u predmetu prestanka službe, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 21.6.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Vojne pošte 1094 Beograd, Up – 2 br. 60-3/89-2 od 4.9.2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje podneta protiv rešenja Vojne pošte broj \"VV" Int. br. 60-1/1261-3 od 16.5.2006. godine, kojim je tužilji sa danom 10.5.2006. godine, po potrebi službe na osnovu člana 143. stav 1. tačka 9. Zakona o Vojsci Jugoslavije prestala služba.

Tužilja tužbom osporava rešenje tuženog zbog pogrešne primene zakona i učinjenih povreda pravila postupka, pa predlaže da se poništi. Navodi da joj služba nije mogla prestati, na način kako je to učinjeno rešenjem prvostepenog organa bez prava na otpremninu, jer su u vreme donošenja tog rešenja, kao i drugostepenog, već su nastupile na snagu izmene Zakona o Vojsci Jugoslavije prema kojima ona ima pravo na otpremninu. Smatra da navodi o njenom stavljanju na raspolaganje ne mogu biti od uticaja na njeno pravo na otpremninu jer joj rešenje o stavljanju na raspolaganju nije uručeno. Ukazuje i na to da je povređen institut otkaznog roka jer ovaj nije mogla da koristi pošto joj je služba prestala retroaktivno. Takođe, smatra da joj služba nije mogla prestati pre pravosnažnosti rešenja prvostepenog organa, tj. pre donošenja odluke po njenoj žalbi.

Tuženi organ, izjašnjavajući se na navode tužbe, u svom odgovoru osporio je njihovu osnovanost, te je ostajući kod razloga osporenog rešenja, predložio da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Nakon ocene navoda tužbe, razloga osporenog rešenja, te odgovora na tužbu kao i celokupnih spisa predmeta ove upravne stvari, a u smislu člana 39. stav 1. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'' broj 46/96), Vrhovni sud Srbije je našao da je tužba osnovana.

Prema razlozima osporenog rešenja žalba nije osnovana jer je prvostepeni organ, pravilno primenivši odredbe člana 143. tačka 9. Zakona o Vojsci Jugoslavije pravilno odlučio da tužilji – civilnom licu na službi u VJ, sa 10.5.2006. godine, prestaje služba u Vojsci po potrebi službe bez njene saglasnosti i bez prava na otpremninu. Po oceni tuženog neosnovano žalilja osporava zakonitost rešenja prvostepenog organa jer se imenovana od 28.6.2004. godine, na osnovu tada važećeg člana 126. Zakona o VJ nalazila na raspolaganju a od 20.2.2005. godine na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, te joj kao zaštićenoj kategoriji služba nije mogla prestati istekom godine dana od stavljanja na raspolaganje. Pošto je, u međuvremenu, na osnovu odluke MO Pov. br. 7962-1 od 15.7.2006. godine, i Pov. br. 7962-2 od 18.7.2005. godine, imenovanoj data mogućnost da se izjasni i izabere povoljnije pravo, jer je na raspolaganje upućena prema odredbama ranije važećeg zakona, i žaljilja se izjasnila da je saglasna da joj služba prestaje po isteku porodiljskog odsustva, rešenjem prvostepenog organa nije povređen zakon na njenu štetu. Pri tom je u osporenom rešenju navedeno i to da je žaljilji ''prestala služba u Vojsci po povratku sa odsustva radi nege deteta, obzirom da tada više nije bilo zakonskih prepreka za prestanak službe, bez njene saglasnosti, istekom perioda raspolaganja na koje je upućena prema ranije važećoj odredbi zakona, i samim tim bez prava na pripadajuću otpremninu''.

Po oceni suda osnovano tužilja tužbom osporava pravilnost rešenja tuženog. Ovo stoga jer se na osnovu napred iznetih razloga osporenog rešenja (i spisa predmeta) ne može nesumnjivo utvrditi razlog, a time i pravni osnov prestanka tužiljine službe. Prema razlozima prvostepenog rešenja tužilji je služba prestala 10.5.2006. godine, na osnovu odredbe člana 143. stav 1. tačka 9. Zakona o Vojsci Jugoslavije (koja reguliše prestanak službe zbog ukidanja radnog mesta) jer je, kako je u rešenju navedeno istekao period raspolaganja. U spisima predmeta se ne nalazi akt o stavljanju tužilje u status ''na raspolaganju'' a pošto tužilja osporava da joj je akt uručen, ova činjenica po oceni suda, se ne može za sa nesumnjivo utvrditi. U vezi sa ovim pošto je u osporenom rešenju navedeno i to da istekom perioda raspolaganja više nije bilo zakonskih prepreka za prestanak službe, sud ukazuje tuženom da su prema odredbama člana 126. Zakona o Vojsci Jugoslavije (na koje se i tuženi poziva u osporenom rešenju) na raspolaganje stavljena civilna lica u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca, ili ako nema mogućnosti da se postavi na drugo odgovorajuće radno mesto, a ne radi prestanka službe ili odlaska tj. korišćenja bolovanja. Osim iznetog – nepotpunih spisa predmeta i nejasnih razloga osporenog rešenja, po stavu suda služba civilnom licu u VJ, po potrebi službe prestaje donošenjem akt o prestanku službe, koje se donosi primenom propisa koji važe u trenutku njegovog donošenja.

Sa napred iznetog, nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužilje, sud je tužbu uvažio i na osnovu člana 41. stav 2. ZUS-a, u vezi člana 38. stav 2. istog zakona odlučio kao u dispozitivu presude, s tim što su primedbe suda, a saglasno odredbi člana 61. navedenog zakona obavezne za tuženi organ.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 21.6.2007. godine, U. 5690/06

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Marijana Tafra – Mirkov, s.r. Milena Savatić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

IJ